CRNO NA BELO Srbija najsrećnija zemlja u regionu

U ovogodišnjem izveštaju o sreći Mreže rešenja za održivi razvoj UN, Litvanija je jedina nova zemlja u prvih 20, dok su u ovoj publikaciji Avganistan i Liban dve najnesrećnije zemlje.

Posle Finske, na drugom mestu na listi se nalazi Danska, potom Island, pa Izrael, Holandija, Švedska, Norveška, zatim Švajcarska, Luksemburg i Novi Zeland.

Srbija se na Svetski dan sreće nalazi na 45. mestu, Hrvatska na 48, Crna Gora na 67, a Bosna i Hercegovina na 71 mestu.

Od objavljivanja prvog Izveštaja o sreći u svetu 2012. godine postoji sve veći konsenzus o tome da se sreća može promovisati kroz javne politike i delovanje biznisa i civilnog društva.

Istraživanje o sreći u svetu koristi šest ključnih faktora koji pomažu da se objasne varijacije u nivoima sreće širom sveta, a to su: socijalna podrška, prihod, zdravlje, sloboda, velikodušnost i odsustvo korupcije.

Prvi Međunarodni dan sreće obeležen je pre 10 godina, 20. marta 2013. godine.

Od tada su ljudi širom sveta prepoznali ne samo važnost merenja sreće i blagostanja, već su nastojali da podrže javnu i privatnu politiku kako bi pomogli njeno promovisanje.

"Krajnji cilj politike i etike treba da bude ljudsko blagostanje", ističe poznati američki ekonomist Džefri Saks.

Prema njegovim rečima, blagostanje nije "meka" i nejasna ideja, već se fokusira na oblasti života od kritične važnosti - materijalne uslove, mentalno i fizičko bogatstvo i lične vrline.

"Moramo da pretvorimo ovu mudrost u praktične rezultate da bismo postigli više mira, prosperiteta, poverenja, uljudnosti i da, sreće u našim društvima", istakao je Saks.

Pratite najnovije VESTI SA FRONTA

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI