ZA VREME DEMOKRATA PUT VOZOM JE BIO HOROR FILM Nakon decenija propadanja i nemara, železnice ponovo doživljaju renesansu

Vozovi koji pri brzinama od četrdeset kilometara na sat iskaču iz šina zbog neredovnog održavanja, bili su slika i prilika stanja u železnici.

Dok su evropskim prugama još pre nekoliko decenija jurili vozovi brzinom između 200 i 300 kilometara na sat, kod nas su neobezbeđeni pružni prelazi, višečasovna zakašnjenja i dotrajali putnički vagoni i lokomotive, bili tužna svakodnevica zahvaljujući nemaru demokrata tokom njihove vladavine.

Koliko je železnica u Srbiji zaostala, najbolje se uočava ako se zna da je prosečna brzina na domaćim prugama oko 40 kilometra. Drugačije rečeno, samo nekoliko kilometara brže od prvog voza koji je saobraćao na tek sagrađenoj pruzi Beograd – Niš u septembru 1884. godine!

Alo

Nenad Stanisavljević, PR menadžer “Infrastrukture železnice Srbije” naglasio je da se sada u našoj zemlji radi na modernizaciji železničke infrastrukture, pre svega na izgradnji brzih pruga, posebno na deonici Beograd – Novi Sad. On je potvrdio da su vozovi u Srbiji išli 40 km na sat, a da se to sada menja i da će u narednih nekoliko godina taj posao biti završen.

– Prvo što strani investitori pitaju jeste da li u blizini postoji pruga, moderna i savremena železnica, jer železnica pokazuje snagu jedne države – rekao je Stanisavljević i ocenio da je potrebno 4 i po godine da se podigne železnica na nivo koji je potreban privredi i građanima.

– Rok trajanja pruge je 25 godina, nakon čega treba da se modernizuje, rekonstruiše ili zameni, a mi u Srbiji imamo pruga koje čitav vek nisu rekostruisane. Teško je za par godina nadoknaditi toliko zaostajanje – ocenio je on.

Alo

- Železnički saobraćaj je, pored vodenog, najznačajniji vid transporta, a mi smo od 2014. godine, kada smo počeli da ulažemo u železnice, uložili više od 600 miliona evra, istakla je nedavno predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, potvrdivši da će Srbija uložiti šest milijardi evra u projekte za koje sada razvija projektnu dokumentaciju, ili uz pomoć EU radi na studijama opravdanosti i uticaja na životnu sredinu.

Najvažniji projekti su brza pruga Beograd – Budimpešta, u koju se ulažu dve milijarde evra i železnički Koridor 10 u koji će, uz podršku EU, Evropske razvojne banke i Investicionog fonda za Zapadni Balkan biti uložene dve milijarde – precizirala je ona.

U proteklih sedam godina završena je rekonstrukcija 227 kilometara magistralnih i 529 kilometara regionalnih pruga, ukupno oko 750 kilometara pruga u Srbiji. Pored toga, u toku je priprema dokumentacije za modernizaciju i rekonstrukciju još oko 720 kilometara magistralnih pruga u Srbiji, što treba da se realizuje u narednih nekoliko godina.

Alo

Reforma železnice jako je važna, imajući u vidu mnoge pogodnosti koje ima u odnosu na drumski saobraćaj: manji eksterni troškovi, manja emisije gasova, samim tim i efekat staklene bašte, manje saobraćajnih gužvi, manji troškovi akcidenata. Po jedinici prevezene robe železnički prevoz emituje 20 puta manje štetnih gasova nego drumski prevoz. Sve ovo su razlozi zbog kojih je od velike važnosti da Srbija konačno dobije zadovoljavajući železnički prevoz. 

NOVI SAD I BEOGRAD – NIKAD BLIŽI!

Tako je i ova 2022. godina započela radovima na rekonstrukciji i modernizaciji na ukupno 300 kilometara pruga, a već od sredine marta građani će moći da se voze brzom prugom od Beograda do Novog Sada, i to brzinom od oko 200 kilometara na sat.

Paralelno uz rekonstrukciju pruge, renovira se i glavna železnička stanica u Novom Sadu, koja će posle gotovo 60 godina postojanja dobiti novi izgled. Prva faza radova podrazumeva rekonstrukciju staničnih koloseka na koja će stizati vozovi iz Beograda.

Takođe, planirano je da se do kraja 2024. godine nastavi rekontrukcija i do granice sa Mađarskom. Izgradnja pruge za velike brzine između Beograda i Budimpešte najveći je i najznačajniji investicioni i infrastrukturni projekat u ovom delu Evrope.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI