SRBIJA NESTAJE Ovo je moguće rešenje...
Printscreen

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će od 1. januara 2022. godine roditelji za svako prvorođeno dete od države dobijati po 300.000 dinara, kao i da za studente koji dobiju dete neće važitiispitni rokovi.

„Imajući u vidu činjenicu da polako nestajemo kao nacija, da nas je sve manje, da je stopa rodnosti tek nešto viša od 1,5 a za prostu reprodukciju nam je potrebno 2,15 i to je veoma veliki problem“, istakao je Vučić.

Tanjug/Dragan Kujundžić

 

Velike zemlje su, kako Vučić tvrdi, taj problem uglavnom rešavale imigracionim tokovima, ali i oni se danas suočavaju kako da obezbede dodatnu radnu snagu i kako da im zemlja bude ekonomski prosperitetna.

- Za svako prvorođeno dete po 300.000 dinara, umesto dosadašnjih 100.000. Radi se na merama i za drugo dete i biće značajno uvećano posebno za drugo dete jer je drugo dete neka vrsta prelomnice pogotovo kod majki, ali i muškaraca“, naglasio je Vučić i dodao da je to od države, dok gradovi dodatno isplaćuju, te će roditelji de facto primati preko 4.000 evra za prvorođeno dete.

Vučić je rekao da je najvažnija mera o kojoj se razgovara stanovi i ogromna pomoć, učešće koje će država bespovratno da da mladim parovima, ali će pravo svojine ići na majku. 

Predsednik je rekao da će to biti 10 do 20 hiljada evra direktnog poklona i to će biti direktna motivacija da se što pre izađe iz roditeljske kuće.

- To će mnogo značiti mladim parovima koji žele da zasnuju porodice. Kada dobijete 20.000 evra to mnogo znači. I da bismo sprečili različite vrste zloupotreba, pare ćemo vezivati za majku. Smatramo da su ovo veoma važni zadaci pred nama. Samo mera za prvorođeno dete, ovo povećanje sa 100 na 300 hiljada dinara je 50 miliona evra više za to - saopštio je predsednik.

Pad prirodnog priraštaja je težak problem za mnoge zemlje u svetu, bez lakih rešenja. 

Proteklih par godina, dve globalne supersile morale su da se suoče sa uznemirujućiom realnošću - rezultati popisa u SAD i u Kini pokazuju da će obe zemlje verovatno početi da se smanjuju u populaciji mnogo ranije nego što su mislili

Srećom, Kina i SAD još uvek nisu na toj tački, ali mogli bi da uče od drugih zemalja koje već razmišljaju o tome kako da povećaju natalitet.

Foto: Pixbay

 

Prema podacima UN, dve trećine zemalja u Evropi uvele su mere za povećanje stope fertiliteta, od bebi bonusa i poreskih podsticaja do plaćenog roditeljskog odsustva, sa različitim stepenom uspeha.

Zemlje moraju da imaju natalitet od najmanje 2,1 deteta po ženi da bi izdržale stanovništvo, ali prosečna cifra u Evropi je oko 1,59.

Neke zemlje, poput Rusije, su pokušale da problem "bele kuge" reše nudeći roditeljima velikodušne novčane podsticaje da imaju decu.

EPA/ Peter Komka

 

Kakve su mere protiv "bele kuge" primenila zemlje u svetu?

Rusija

Rusija je obećala veću podršku roditeljima jer se zemlja i dalje bori sa niskim natalitetom. 

„Moramo da pomognemo mladim ljudima, onima koji žele porodični život i sanjaju o deci“, rekao je predsednik Vladimir Putin u godišnjem obraćanju poslanicima.

EPA/ ALEXEI NIKOLSKY

 

Predsednik Putin kaže da je stopa nataliteta u Rusiji trenutno 1,48 žena po detetu. Iako je ovo značajno povećanje u odnosu na 1999. godinu, kada je cifra pala na 1,16, Putin se nada da će podići nivo na 1,7.

Prema predlozima, majke koje prvi put imaju pravo na porodiljske naknade koje su ranije isplaćivane samo ženama sa dvoje ili više dece. Takođe bi se isplaćivale socijalne pomoći za decu uzrasta od tri do sedam godina u porodicama sa niskim primanjima, a obezbeđivali bi se besplatni školski obroci prve četiri godine školovanja.

Putin je 2019. godine obećao poreske olakšice za veće porodice.
Jednokratna isplata „materinskog kapitala“, koja trenutno vredi 5.800 funti (7.600 dolara; 6.800 evra), uvedena je 2007. za porodice sa dvoje ili više dece u okviru 10-godišnjeg programa.

Stručnjak za demografiju, profesor Evgenij Jakovljev, rekao je da je taj potez privremeno povećao broj porodica sa dvoje dece.

Italija

Poput Rusije, italijanska vlada je pokušala sa sopstvenim finansijskim podsticajima da podstakne parove da imaju više dece, ali isplata od 800 evra po paru po rođenju, pokrenuta 2015., izgleda da nije dovela do značajnih promena: Italija i dalje ima jednu od najnižih stopa fertiliteta u EU, sa 1,3 deteta po ženi. 

U slučaju Italije, neuspeh podsticaja može biti povezan sa činjenicom da jednokratne isplate ne rešavaju osnovna pitanja kao što su društveni stavovi – važan faktor u zemlji sa manje od 50% žena koje rade – ili veliki nivoi emigracije.

EPA

 

Francuska

Iako je njena stopa nataliteta opala poslednjih godina, Francuska i dalje ima jednu od najviših stopa fertiliteta u EU sa 1,92 rođenja po ženi, prema podacima Svetske banke iz 2017.

Razlozi za uspeh Francuske u ovoj oblasti mogli biti niz socijalnih politika koje se nude.

Francuska ima opsežnu socijalnu politiku, koja obezbeđuje subvencionisanu brigu o deci za mlađu decu i velikodušan sistem beneficija "posebno za veće porodice", navodi Evropska komisija.

Porodice sa dvoje ili više dece primaju beneficije od najmanje 131,55 evra mesečno, a dostupni su grantovi na osnovu imovinskog cenzusa, uključujući isplatu od 944,51 evra koja se daje pri rođenju svakog deteta za porodice koje ispunjavaju uslove.

Nemačka policija, Foto: EPA/RONALD WITTEK

 

Švedska

Slični uspesi primećuju se i u skandinavskim zemljama, sa prosekom od 1,9 dece po ženi u Švedskoj prema podacima Svetske banke za 2017. Velikodušna porodična i socijalna davanja mogu igrati ulogu u njihovom uspehu. 

Evropska komisija kaže da su stope zaposlenosti žena i majki u Švedskoj „među najvišima u EU, a siromaštvo dece među najnižima“, dok se roditeljima daje mesečna naknada do 1.573 kruna (128 funti; 167 dolara), koji se povećava kada dete dostigne 11, a zatim 15 godina.

Švedski roditelji takođe imaju pravo na 480 dana plaćenog roditeljskog odsustva koje mogu podeliti između sebe, pri čemu muškarci traže oko 30% od ukupnog odsustva.

Briga o deci je takođe subvencionisana i radno vreme je kraće u Švedskoj nego u mnogim drugim zemljama. U 2018. prosečan Šveđanin je radio 1.474 sata, oko 500 sati manje od prosečnog Rusa.

Foto: Shutterstock

 

 

Međutim, roditeljima je potreban sistem koji nudi mnogo više. Dakle, kako vlada može ubediti ljude da imaju bebe?

Povećajte dečiji dodatak 

Mali japanski grad Nagi-čo tokom devet godina uspeo je da udvostruči svoju stopu nataliteta - sa 1,4 na 2,8 dece po ženi uz opsežnu šemu politike prilagođene porodici.

Porodice dobijaju bebi bonuse i dečije dodatke, ali takođe košta polovinu nacionalnog proseka slanje deteta u jaslice. Njegov uspeh je bio izvanredan, ali to je mali, ruralni grad. U ostatku istočne Azije, osakaćena radna kultura otežava majkama ili očevima da uravnoteže potrebe posla i porodice.

Južna Koreja ima jednu od najnižih stopa fertiliteta na svetu. Javna mesta u Južnoj Koreji za čuvanje dece u velikim gradovima su ograničena – neki imaju višegodišnje liste čekanja – a privatna briga o deci je skupa.

Koreja je potrošila je više od 130 milijardi dolara (92 milijarde funti) na podsticaje za porodice. Neki od ovih zvuče prilično očigledno - besplatna briga o deci, beneficije za stanovanje ili podrška za IVF. A neki, poput praznika koji se nude državnim službenicima kako bi mogli da odu kući i prave bebe, su kreativniji. Takođe, u Koreji postoji zakonsko radno vreme i politika porodiljskog i očevog odsustva.

Učinite posao fleksibilnim

U većini razvijenih zemalja kultura rada je u sukobu sa porodičnim životom.
Jedna opcija koja je dostupna vladama je da pokušaju da rad sa skraćenim radnim vremenom učine dostupnijim. Zemlje sa većom zastupljenošću pozicija sa skraćenim radnim vremenom imaju tendenciju da imaju veće stope fertiliteta.

Moguće je zadržati žene na poslu i podići plodnost. Švedska se često slavi zbog svojih porodičnih praksi, ne samo u vladi, već iu poslu.

- Shvatamo da tokom nekog dela svog života žene i muškarci imaju malu decu i ponekad moraju da odu kući ranije sa posla“, kaže profesor Gunar Anderson, šef Odeljenja za demografiju Univerziteta u Stokholmu.

A postoje i drugi načini da rad učinite fleksibilnim bez smanjenja radnog vremena, kao što je rad od kuće.

Studija iz 2017. godine pokazala je da je povećani pristup internetu u Nemačkoj i rad od kuće u korelaciji sa većom stopom nataliteta kod visokoobrazovanih žena. Radeći od kuće žene su otkrile da mogu da provode više vremena sa svojom decom i biraju da imaju više.

Slična dinamika bi se sada mogla odigrati u Finskoj, kaže prof. Ana Rotkirh, koja savetuje finsku vladu o plodnosti. Finska je sprečila ogroman trend pada nataliteta prošle godine neznatno povećavši stopu nataliteta tokom pandemije.

Stavite muškarce na posao - kod kuće

U svakoj proučavanoj zemlji, podaci istraživanja pokazuju da žene imaju manje slobodnog vremena od muškaraca jer rade više neplaćenog posla kod kuće.

Erin Hje Von Kim sa Univerziteta u Seulu otkrila je da se stopa fertiliteta povećava kada muškarci više pomažu kod kuće. Proučavala je porodice sa jednim detetom i otkrila da kada muškarci rade jedan sat više nedeljno kućnog posla kod kuće, to je povezano sa značajnim povećanjem šansi da ta porodica dobije drugo dete.

To odražava rezultate dugogodišnje prakse u Skandinaviji. U Švedskoj je stopa fertiliteta porasla tokom 2000-ih zahvaljujući, delimično, značajno subvencionisanoj brizi o deci.

A obrasci brige o deci ili kućnih poslova koji su postavljeni u ranom životu deteta imaju tendenciju da se nastavljaju kako ono stari. U Švedskoj 73% žena obavlja kućne poslove ili kuva najmanje jedan sat svakog dana i 56% muškaraca, evropski prosek je 74% žena i 34% muškaraca.

Komentari (0)

Loading