KONJI KOJI LEČE I DONOSE RADOST Posetili smo domaćinstvo u Bukoviku gde deca dolaze na hipoterapiju

Nije ni čudo kada ih tamo očekuju konji koje mogu da jašu i maze. Ali posebno mesto ovo druženje s konjima ima u životu dece s invaliditetom. Ona dolaze na hipoterapiju, koja na mališane deluje blagotvorno i umirujuće, a iza ovog plemenitog i korisnog poduhvata stoji Gabriela Janković.

Ona se iz Beograda preselila s majkom u želji da uživa u prirodi i ljubavi prema konjičkom sportu. Majka i Gabriela rasprodale su imovinu u Beogradu, nabavile jednog konja, kojeg su spasle od klanice, ali im je nedostajao još jedan da bi zajedno mogle da uživaju u jahanju po ovom živopisnom kraju.

Alo

- Otišle smo po jednog, a vratile se s pet konja. Vlasnik nije imao mogućnost da se brine o njima, odlučio je da ih se reši i spustio nam je cenu. Da bismo, kako-tako, mogle da se brinemo o njima, osnovale smo Udruženje građana Konjički klub „Aranđelovac“ i preuzele prostor kluba koji je pre toga postojao.

Nismo tek tako to mogle da finansiramo, pa u blizini kluba imamo Hostel „Branč“, koji je registrovan kao seosko turističko domaćinstvo, s ekološkim nameštajem od štapa i kanapa. Solidno je radio do početka epidemije korone - priča Gabriela.

Naravno da su ove graciozne životinje zainteresovale decu iz okoline, koja su dolazila da ih vide, da se igraju, da ih pomaze i uzjašu. Mnoga nisu imala pare da plate jahanje, pa je Gabriela, koja je menadžer za komunikacije ovog konjičkog kluba, u dogovoru s majkom odlučila da u rad kluba uvede i neke novine, koje u svetu nisu nepoznate.

Osim toga što su ljudima svih uzrasta ponudili da uživaju u rekreativnom jahanju, odlučile su se da uvedu hipoterapiju, koja je, u stvari, fizikalna terapija dece s invaliditetom, na taj način što kontakt dece i konja na mališane deluje blagotvorno i umirujuće.

Alo

- Ovu aktivnost akreditovali smo u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. To je podrazumevalo da imamo lekara opšte prakse, fizioterapeuta, psihologa, defektologa i trenera konjičkog sporta, koji su svi završili praksu i akreditovani su za taj posao. Projekat smo započeli uz pomoć nemačkog GIZ-a i to je trajalo do izbijanja pandemije. Platiti sve to izuzetno je teško, a seoski turizam i hostel ne mogu da nam donesu dobit koju bismo preneli na rad Konjičkog kluba - žali se Gabriela.

Dok smo razgovarali s Gabrielom stigla je njena prijateljica Bojana Izvonar, aranđelovačka Beograđanka, koja ovde dolazi sa ćerkama Sofijom (8) i Ivom (10) da uživaju vikendom i za vreme raspusta:

- Važno nam je da ostavimo novac kod ovih divnih ljudi i da podržimo njihovu plemenitu ideju - ističe Bojana.

Alo

Mala Sofija je pokazala da je izuzetan jahač, a Iva se ovoga puta zabavila drugim aktivnostima. Ovde ima mnogo drugih životinja - pasa, koza, jarića, što je za dete iz Beograda veoma interesantno.

Mlada Aranđelovčanka Ana Pavlović (17) je učenica finansijsko-administrativnog smera Ekonomske škole u Aranđelovcu. Ona je stariji volonter i pomaže u radu s decom u riziku kao vršnjački savetnik, a pomaže i u radu sa decom s invaliditetom:

- Ovde sam već pet godina. Obučena sam za rad s konjima, za negu, pažnju, takmičenja, a zauzvrat imam jahanje i mogu mnogo toga da naučim.

Tu su bile i njena vršnjakinja Anastasija Hovorka, mlađi volonter iz Aranđelovca, i Ines Milovanović iz Beograda, volonter početnik, koje takođe ima aranđelovačke korene. Iz njihovih očiju vidi se ljubav prema konjima i entuzijazam za aktivnosti koje obavljaju u klubu. Zato je i neophodna pomoć ljudi koji to mogu da učine, ali i društvene zajednice, opštine i odgovarajućih institucija da konji koji leče i socijalizuju decu nastave da ih još uspešnije leče i raduju.

Imaju i šampione

Kristina Panović (17) i Lazar Husejnović (17) članovi Konjičkog kluba Aranđelovac bili su pobednici državnog prvenstva u daljinskom jahanju (endjuring).

Alo

Sve više stranaca

Posle dužeg vremena, seosko turističko domaćinstvo „Branč” bilo je puno. Za vreme naše posete boravilo je 13 gostiju, a čuli smo engleski, španski i ukrajinski jezik:

- Ovde smo stigli putem bukinga: Prvi put smo u Srbiji. Ostaćemo dve nedelje. Mi smo velika porodica. Pored supruga, sina i mene, sa nama su i brat i sestra s porodicom. Ovde imamo sve. Prelepu prirodu, konje, prostor za igru, dobru hranu - kaže Majlin Gomez iz okoline Madrida, koja je u Aranđelovcu sa sinom Antonijom i suprugom Sezarom.

Potrebni su donatori

Bez obzira na to što imaju i volontere, Gabriela i majka ipak ne mogu ove aktivnosti da održe bez problema.

- Uvele smo još jednu korisnu aktivnost, takozvanu socijalnu terapiju za mlade u riziku. Uz besplatnu obuku i jahanje, omogućavamo im i stalan kontakt s ovim divnim životinjama, sklanjamo ih sa ulice i doprinosimo da brigom o konjima, na način koji oni to mogu da urade, steknu radne i druge navike koje mogu da im koriste u životu. Dolazi nam njih tridesetak - objašnjava Gabriela, i kaže da to nekako, ali svakako teško, zasad ide.

Međutim, neophodni su im donatori i redovniji izvori finansiranja. Nadu vide u privlačenju donatora, na razne načine. Ima ih, ali malo. Neophodno je naći trajnije rešenje, jer ove aktivnosti, očigledno, imaju veliki društveni značaj.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI