U SRBIJI OSIGURANO SVEGA 15 ODSTO POVRŠINA KOJE SE OBRAĐUJU: Osiguranje za poljoprivrednike misaona imenica
Kako je za Alo! kazao Goran Đaković, predsednik Udruženja novinara za poljoprivredu „Agropres“, najveći razlog nezainteresovanosti poljoprivrednika za osiguranje je nedovoljna informisanost i predrasuda da je osiguranje skupo.
- Štete koje mogu nastati u poljoprivredi u nekim slučajevima mogu biti velikih razmera, i dovesti do potpunog uništenja uloženih materijalnih sredstava i ljudskog rada. Zbog toga je osiguranje jako bitno kako bi se eliminisao finasijski gubitak. Jeste teško da se odvoji dinar za osiguranje, ali bez toga ćemo propasti. To kažem jer sam i sam poljoprivrednik - naglašava Đaković.
On je tu tvrdnju obrazložio primerom malinara i kupinara, koji su ove godine imali fantastičnu cenu koja je dostizala i preko 250 dinara za kilogram.
- Zamislite kako je onima kojima je grad sve uništio. Da ne pominjem bolesti koje napadaju voće i useve, pa pored ne tako malih uloženih sredstava na kraju ostanete bez prihoda. A izdvajanje za osiguranje ove godine, kada podvučete crtu i prodate svoje proizvode, za malinu i kupinu ispada da bi vas koštalo samo 2 ili 3 dinara po kilogramu proizvoda koje ste prodali. Na primeru šljive, taj izdatak bi vam bio 8 do 9 hiljada dinara po hektaru, tako da zaista nema jeftinije mere nego što je osiguranje - rekao je Đaković.
Alo
Prema njegovim rečima, mnogima kao opravdanje što se ne osiguraju služi to što poljoprivrednik mora da plati osiguranje ukoliko doživi štetu, a država mu isplaćuje subvenciju tek pred kraj godine.
- Postoji apel poljoprivrednika da se ovo izmeni, i da oni koji su pretrpeli štetu imaju prednost, jer su ostali bez plodova, a imaju obavezu prema osiguravaču - kazao je Đaković.
Alo
Đaković: Odmah se plaća svega pet odsto polise, ostalo kasnije
Poljoprivrednici često ne znaju da prilikom zaključivanja osiguranja oni plaćaju svega pet odsto polise, što iznosi između 9.000 i 15.000 dinara, u zavisnosti o kojoj vrsti voća i osiguranja je reč.
- On plaća tih pet odsto, a preostali deo plaća se tek po ubiranju plodova, odnosno okončanju polise i to obično do kraja oktobra, dok Ministarstvo poljoprivrede do kraja te godine refundira 40 do čak 70 odsto novca u pet okruga u Srbiji.
Kako dodaje, lokalne samouprave takođe imaju pravo da daju dodatne subvencije i tako pokriju i do 100 odsto osiguranja.
Više osiguranika, manji trošak
Poljoprivredni stručnjaci su jedinstveni u stavu da bi trebalo da zaživi ideja o obaveznom osiguranju za one poljoprivrednike koji dobiju subvencije od države, i da bi u tom slučaju osiguravanje bilo jeftinije jer bi bio veći broj korisnika. Da bi se to dogodilo, kako procenjuju, potrebno je da bude osigurano više od 50 odsto poljoprivrednog zemljišta.
Biljna proizvodnja ispred stočarske u osiguranju
Stručnjaci Instituta za primenu nauke u poljoprivredi koji su analizirali osiguranje poljoprivrede u Srbiji, počev od vrste osiguranja, preko toga šta se sve osigurava, kao i koja osiguravajuća društva su aktivna u osiguranju su utvrdili da je zastupljenost osiguranja u ovoj grani na dosta niskom nivou, a glavni faktori koji utiču na to su nerazvijena poljoprivredna proizvodnja, kao i činjenica da osiguranje proizvodnje nije obavezno. Zaključeno je i da je osiguranje znatno više zastupljeno u biljnoj u odnosu na stočarsku proizvodnju.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
možda vas zanima
povezane vesti
Komentari (0)