SLAVIMO MALU GOSPOJINU Ukoliko jedno uradite bićete BLAGOSLOVENI ceo život, obavezno pogledajte u nebo
Printskrin

 

Srpska pravoslavna crkva obeležava 21. septembra rođenje presvete Bogorodice, praznik koji se naziva i Mala Gospojina. Ovaj dan ubraja se u 36 velikih praznika u crkvenom kalendaru obeleženih crvenim slovom.

Dar boga starima Joakimu i Ani nije bila samo ćerka u poznim godinama, već i Bogomajka – Marija je rođena u Nazaretu u porodici oca iz plemena Davida i majke iz roda Aronovog. Po ocu je, dakle, njeno poreklo carsko, a po majci arhijerejsko.

Već u trećoj godini, Marija je odvedena u hram Jerusalimski, a od sedme je živela u atmosferi bogosluženja, uz molitvu, ručni rad i čitanje Svetog pisma.

Sa 15 godina primila je blagu vest od arhangela Gavrila da će roditi sina božijeg, a na četrdeseti dan po rođenju Hristovog odnela ga je u hram. Trideset godina koje opisuju jevanđelja, Marija je provela u Nazaretu, a Isusa je pratila na putu do raspeća.

Posle njegovog vaznesenja, živela je još 24 godine, lečila bolesne, pomagala sirotinji i udovicama. Prema predanju, kada je položena u grob, postala je nevidljiva.

Ako bude vedro na Malu Gospojinu

Veruje se da kada je o prazniku vedro da će nam se sunce smešiti i tokom jeseni, ali i zime.

Praznik koji je posvećen Bogorodici Mariji i koji se obeležava na današnji dan se u našem narodu slavi uz brojne živopisne običaje, a posebno se raduju žene, jer je veliki broj običaja vezan za rađanje dece.

Kao i na Veliku Gospojinu, žene danas ne bi trebalo da se prihvataju poslova u kući i oko nje, već da sve odlože za naredne dane.

Naš narod veruje i da na ovaj praznik treba zakazivati venčanja i da je na taj način uzet „blagoslov“. Veruje se i da ako je na Malu Gospojinu vedro nebo, sunce će jače grejati i tokom jeseni i zime.

Komentari (0)

Loading