Iz Instituta upozoravaju da nagli prelazak na masnu i kaloričnu hranu može ozbiljno opteretiti organizam i izazvati zdravstvene probleme poput mučnine, nadutosti i bolova u stomaku.

Stručnjaci naglašavaju da je umerenost najvažniji faktor, te da se prelazak na mrsnu hranu mora sprovoditi postepeno. Umesto obilnih prazničnih obroka, savetuje se unos manjih količina hrane raspoređenih u više navrata tokom dana. Takođe, važno je obratiti pažnju na način pripreme, pa se preporučuje da kuvana i dinstana jela imaju prednost nad prženom i pohovanom hranom koja se teže vari.

Uvođenje namirnica životinjskog porekla trebalo bi započeti sa lakšim opcijama kao što su piletina, ćuretina i riba, dok bi mlečni meni u početku trebalo da čine proizvodi sa nižim sadržajem masti, poput mladog sira, jogurta i kiselog mleka. Poseban akcent stavljen je na to da se ne zanemaruje unos voća, svežih salata i žitarica, koji su bili osnova ishrane tokom posta.

Posebno upozorenje odnosi se na sam dan Božića, kada je trpeza tradicionalno bogata. Batut apeluje na građane da ne preskaču lagan doručak, da izbegavaju teške priloge sa majonezom i da ne konzumiraju slatkiše odmah nakon glavnog jela. Savet je da se jede polako, uz pravljenje pauza, kako bi organizam lakše obradio hranu i izbegao nepotreban stres.

BONUS VIDEO