UST kritikuje ustavna rešenja za reformu javnog tužilaštva

 

Naime, Radna grupa koja je izradila Nacrt predlaže da funkciju javnog tužilaštva vrše Vrhovni javni tužilac, javni tužilac koji rukovodi radom javnog tužilaštva i javni tužioci, za razliku od postojećeg ustavnog rešenja po kojem je funkciju javnog tužilaštva vrši isključivo javni tužilac, dok je zamenik javnog tužioca zamenjivao javnog tužioca pri vršenju tužilačke funkcije i bio dužan da postupa po njegovim uputstvima.

Prema viđenju UST sama izmena koncepcije uređenja tužilaštva nije sporna, ali nije ni nužna, pogovoto iz razloga što izaziva bezbednosne rizike u trenutku kada se Srbija suočava sa ozbiljnom borbom protiv organizovanog kriminala.

Ukoliko bi bilo usvojeno rešenje iz predloženog amandmana da se ukide funkcija zamenika javnog tužioca i da svi oni budu javni tužioci, postigao bi se standard unutrašnje nezavisnosti, a niži tužioci u izvesnoj meri bi uživali garancije nemešanja hijerarhijski pretpostavljenog tužioca.

Međutim, UST upozorava da javnoj raspravi izmiče ozbiljna i temeljna analiza rizika transformacije javnotužilačke organizacije, koja bi uzela u obzir geostrateški položaj Republike Srbije, bezbednosne izazove sa kojima se susreće, činjenicu da je južna pokrajina Kosovo i Metohija pretvorena u raj na zemlji za organizovani kriminala svake vrste i nezaobilaznu rutu narkotika ka zemljama zapadne Evrope.

Takođe navodi da su organizovane kriminalne grupe susednih zemalja u potpunosti preuzele trgovinu narkoticima u ovom delu Evrope i da zahvaljujući svojoj jačini i brutalnosti preuzimaju primat u distribuciji narkotika u zemljama zapadne Evrope, neočekivano potiskujući druge tradicionalne krminalne organizacije u tom delu sveta.

U toku je, kako navodi UST, i obračun najmanje dva klana na teritoriji Srbije, dok je Tužilalštvo za organizovani kriminal upravo razbilo jednu od najbrutalnijih organizovanih kriminalnih grupa (Belivuk-Miljković).

To je, kako smatra, samo uvod u dalji obračun sa organizovanim kriminalom koji je već doveo do toga da se određeni delovi tužilačke organizacije mogu smatrati legitimnim metama, kao što je to skori slučaj i u susednoj Crnoj Gori, od koje su ovakva ustavna rešenja u pogledu organizacije tužilaštva praktično i preuzeta.

"Izostanak ozbiljne analize izmene koncepta javnog tužilaštva i prekid sa istorijskom tradicijom, proširenje nadležnosti, uvođenje zaštite javnog interesa i eventualnim umanjenjem kapaciteta da vrši svoju primarnu ulogu zbog disperzije nadležnosti, nesporno može dovesti u pitanja efikasnost sprovođenja Strategije nacionalne bezbednosti Republike Srbije usvojene 2019. godine, kao i važeću Nacionalnu strategiju za sprečavanje i borbu protiv terorizma", navodi pored ostalog ovo strukovno udruženje.

Zbog svih ovih pitanja, UST smatra da je nužno da se povede mnogo ozbiljnija javna rasprava o organizaciji i ulozi tužilaštva pre finalnog usvajanja amandmana, jer bi, kako navodi, slamanje monolitnosti javnotužilačke organizacije moglo da bude zapravo jedna od boljih vesti za kriminalne organizacije i pojedince iz sveta kriminala.

Predloženim ustavnim rešenjima za reformu tužilaštva, nestale bi garancije da će ubuduće svaki javni tužilac pođednako efikasno, stručno i ciljano voditi postupak protiv pojedinca, grupe ili organizovane kriminalne grupe, te da će javno tužilaštvo do kraja i do poslednjeg čoveka braniti činjenično stanje i pravnu kvalifikaciju dela koji proizilaze iz prikupljenih dokaza.

"Sasvim suprotno, verovatno će im prijati saznanje da ukoliko jedan budući javni tužilac iz bilo kog razloga prestane da postupa u njihovom predmetu, neki naredni možda neće deliti mišljenje prethodnika, poučen njegovim iskustvom", navodi UST.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI