Oluja zločin koji traje i danas
EPA/MARKO DJOKOVIC

 

Hrvatska vojno-policijska akcija "Oluja" počela je 4. avgusta napadom hrvatske vojske i Hrvatskog vijeća odbrane na Republiku Srpsku Krajinu, zbog čega se svake godine taj datum obeležava kao dan posvećen stradalim i prognanim Srbima na teritoriji Hrvatske.


Predsednik "Koordinacije udruženja izbeglih i raseljenih lica u Srbiji" Milan Žunić, rekao je da je cilj skupa "Oluja zločin koji traje i danas" podsećanje na zločine koji su se tokom akcije "Oluja" počinili nad nevinim narodom.

"Ljudi iz Republike Srpske Krajine koji nisu uspeli tog užasnog dana da se ubace u nepreglednu kolonu od 250.000 ljudi, nisu ni preživeli tu zločinačku akciju "Oluja", tako da je Hrvatska uspela da etnički očisti taj prostor od Srba", rekao je Žunić na konferenciji za novinare u Medija centru.
Oluja zločin koji traje i danas

TANJUG/ DRAGAN KUJUNDZIC

Milan Žunić


On je ukazao da se u Hrvatskoj ta godišnjica obeležava kao dan pobede i "domovinske zahvalnosti", ističući da za Srbe taj događaj nije proslava i apelujući na političke predstavnike Srba u Hrvatskoj da ne učestvuju na slavlju koje se tim povodom organizuje Kninu.

"Mi proterani Srbi iz Hrvatške ne možemo da razumemo te političke predstavnike Srba iz Hrvatske, iz razloga što je pre "Oluje" u Hrvatskoj živelo više od 600.000 Srba, a danas ih ima manje od 150.000 ,tako da nije jasno šta tu ima da se slavi", kaže Žunić.

Oluja zločin koji traje i danas

TANJUG/ DRAGAN KUJUNDZIC

Milan Žunić


On je istakao da je jedan od ciljeva tog skupa da se skrene pažnja javnosti na težak položaj Srba u Hrvatskoj, ali i na takav položaj proteranih Srba iz Hrvatske.

" Ključni problem svih nas koji smo proterani iz Hrvatske je kontinuirano kršenje naših odnovnih ljudskih prava u Hrvatskoj, i to traje već 26 godina", zaključio je on.

Oluja zločin koji traje i danas

TANJUG/ DRAGAN KUJUNDZIC

Nenad Abramović

Predsednik udruženja "Zavičaj", koje se bavi problemima izbeglih iz Hrvatske, Nenad Abramović kaže da 26 godina od progonstva još uvek postoji veliki broj porodica bez krova nad glavom, iako je regionalnim stambenim programom 2018. godine 16 000 porodica trebalo da bude zbrinuto kroz stambenu izgradnju i kupovinu seoskih domaćinstava.


 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading