Vesić skrhan od bola: Počivaj u miru, dragi prijatelju
Tanjug

 

Komemoracija povodom smrti pozorišnog režisera, dramaturga i nekadašnjeg ministra kulture i informisanja u Vladi Srbije Bratislava Brace Petkovića održana je danas u Starom dvoru.

Komemoraciji su prisustvovali članovi Petkovićeve porodice, ministar spoljnih poslova Nikola Selaković, predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić, ministarka kulture i informisanja Maja Gojković, predstavnici Grada Beograda među kojima i zamenik gradonačelnika Goran Vesić...

"Ne opraštamo se mi danas, već tražimo oprost od našeg Bratislava Petkovića za sve ono što smo mogli da učinimo zajedno sa njim, a nismo, za svaku rečenicu koju možda nismo saslušali do kraja, a trebalo je, za sve ono što smo planirali, a još uvek nismo ostvarili", rekao je Selaković.

Istakao je da Petković bio čovek neizmerne duhovne širine, divan, komunikativan, marljiv, pravedan...

"Da se iskre naših duša mogu bojiti kao na platnu njegova duša bila bi slika iz kaleidoskopa, vesela i raznobojna jer naš Braca je bio čovek koji udahnjuje život svemu čega se dotakne. To je odlika ljudi koji stvaraju svetove, a on je stvarao i to lepo i mnogo", rekao je Selaković.

Naveo je da je Petković bio jedan od tvoraca savremenog srpskog i beogradskog duha, filigranski poznavalac naše istorije i kulture, veliki dobrotvor naše svetosavske crkve...

"Obično se u ovakvim trenucima kaže kako je onaj koji nas je napustio ostavio prazninu u životima svih koji su ga voleli i poštovali", rekao je Selaković i istakao da Petković za sobom nije ostavio prazninu već delo.

BeoInfo

 

Dodao je da je pod tim ne misli samo na Petkovićeve drame niti na to što je Beogradu podario Muzej automobila i kamernu scenu ''Moderna garaža''...te istakao da su Petkovićevo najveće delo njegova porodica i uloga koju je igrao decenijama, a da mnogi toga nisu bili ni svesni.

"Uloga vrednog i posvećenog čuvara od zaborava sećanja na male, velike ljude iz srpske prošlosti, iz istorije Beograda koje je oživljavao u svemu čime se bavio. Boža Radulović, Sreten Kostić, Boško Milenković, Boža Tvrdišić, Žanka Stokić, Aleksandar Deroko, Milunka Savić...samo su neka od imena sa kojih je paučinu zaborava skidao naš Braca", rekao je Selaković.

Dodao je da članovi Petkovićeve porodice imaju razloga da budu ponosni na njegovu životnu zaostavštinu.

"Njihov gubitak je i naš zajednički gubitak jer odlaskom dobrog i darovitog čoveka na gubitku je čitav svet", rekao je Selaković.

Tanjug

 

 

Dodao je da se za ljudima poput Bratislava Petkovića žali bez suza i afekta, tiho i nenametljivo, preispitivanjem sopstvene ličnosti i dostignuća.

Zamenik gradonačelnika Beograda je rekao da je Petković bio skroman, komunikativan i neposredan čovek, spreman da sa svima podeli ono što je znao i imao.

Naveo je da je poslednjih sedam godina sa Petkovićem blisko sarađivao i da je od njega mnogo naučio o istoriji Beograda, kulturi, spomenicima, automobilima, crkvi...

"Odlazio sam na tvoje predstave, zajedno smo pripremali ceremoniju otkrivanja spomenika Stefanu Nemanji kome si se radovao kao dete. Bio si divan čovek, osetljiv na patnju i nepravdu, spreman da svakome pomogneš", rekao je Vesić.

Dodao je da je pre samo nekoliko dana sa Petkovićem razgovarao o projektovanju novog Muzeja automobila koji će se nalaziti ispod Brankovog mosta, a nekoliko dana pre toga o Vesićevoj knjizi o Beogradu koju, dodao je, ne bi bilo da ga Petković nije nagovorio da je napiše.

"Obećavam ti prijatelju da ću da završim taj Muzej automobila, onako kako smo se dogovorili i da će taj muzej da se zove po tebi jer njegovi eksponati su tvoji, lično si ih dao Beogradu, gradu za koji si živeo", rekao je Vesić i dodao:

Tanjug

 

 

"Počivaj u miru, dragi moj prijatelju. Spavaj jer čitavog života tvoja energija i temperament ti nisu dali ni minut odmora. Tamo gde odlaziš srešćeš svoju majku i mnoge divne ljude koji su nas napustili, a za kojima smo zajedno žalili, a jednog dana sačekaćeš nas, tvoje prijatelje, da nastavimo započete, a nezavršene razgovore".

Glumac Goran Sultanović je rekao da je Petković bio čovek koji je voleo pozorište, kulturu, automobile, svoj grad i Srbiju i imao vremena da svakome koga sretne posveti nekoliko minuta i pomogne ako može.

"Ne znam ljude koji su mu nešto nudili, znam samo one koji su od njega nešto tražili...Bio je čovek plemenite duše i skroman, voleo svoju porodicu, neko ko je ostavio trag u našim životima i trag u vremenu. Zato neću da se opraštam sa njim nego ću poželeti da nastavimo tamo gde smo stali i kažem ''doviđenja''", rekao je Sultanović.

Tanjug

 

 

"U knjigama smo tražili poruke"

Doneo sam Braco neke od knjiga koje smo skoro zajedno kupovali. Sate smo provodili u antikvarnici uživajući u njima, radujući se što smo ih pronašli i tražeći u njima poruke. Ovde su ukoričeni primerci časposa Otadžbina Vladana Đorđevića, Napoleon od Mereškovskog, Šekspirov Julije Cezar, Jovanovićev Gledston i naravno knjige o Beogradu. Sve je danas tu, moj Braco. Кnjige i svi ovi ljudi koji te vole.

Jedino tebe nema.

Poznavali smo se decenijama. Tebe nije bilo moguće ne poznavati. Skroman, komunikativan, neposredan i spreman da sa svakim podeliš i ono što znaš, i ono što imaš.

Poslednjih sedam godina blisko smo sarađivali. Mnogo sam od tebe naučio. O istoriji Beograda, o ljudima koji su zadužili naš grad, o kulturi, o spomenicima, o automobilima, o crkvi... Odlazio sam na tvoje predstave, zajedno pripremali ceremoniju otkrivanja spomenika Stefanu Nemanji kome si se kao dete radovao. Bio si divan čovek, osetljiv na patnju i nepravdu, spreman svakome da pomogneš.

Pre samo nekoliko dana sedeli smo ovde u ovoj kući i dogovarali projektovanje novog Muzeja automobila koji će biti ispod Brankovog mosta. Nekoliko dana ranije pričali smo sa našim drugovima Nebojšom Đuranovićem i Zoranom Кolundžijom o mojoj novoj knjizi. Кoje ne bi bilo da me ti nisi nagovorio da je napišem.

Obećavam ti, prijatelju moj, da ću da završim Muzej automobila. Onako kako smo dogovarali. I da će taj muzej da se zove po tebi. Jer njegovi eksponati su iz tvoje privatne zbirke koju si poklonio Beogradu. Gradu za koji si živeo.

Počivaj u miru dragi prijatelju.

Spavaj jer čitavog života tvoja energija i temperament nisu ti dali ni minut odmora.

Tamo gde odlaziš srešćeš svoju majku koju si mnogo voleo. Videćeš mnoge divne ljude koji su nas napustili za kojima smo zajedno žalili. A jednog dana sačekaćeš nas, tvoje prijatelje, da nastavimo započete a nedovršene razgovore.

Кako bi Sokrat rekao u svojoj završnoj besedi pred sudijama.

“Ali već je vreme da odlazim — ja u smrt, a vi u život. A ko od nas ide ka boljem spasenju, to niko ne zna osim Bog”.

Počivaj u miru prijatelju. Neka ti je večna slava.

 

Komentari (0)

Loading