Nova godina je pred nama, a sa njom dolaze i neradni dani. U prvim danima naredne godine nećemo raditi, dok će tokom cele 2025. godine biti ukupno 21 neradni dan.

Prvi neradni dani dolaze već početkom januara, a ako saberemo ceo januar, imaćemo ukupno 3 neradna dana.

Mnogi će pokušati da spoje ove dane kako biste sebi obezbedili duži odmor.

Evo nekoliko načina kako to možete učiniti:

  1. Uzimate slobodne ponedeljak i utorak (30.01. i 31.01.), čime dobijate ukupno 4 slobodna dana.
  2. Uzimate slobodan petak (3. januar) i spajate ga sa vikendom, pa ćete imati tri slobodna dana (1., 2. i 3. januar), što daje ukupno 5 dana.
  3. Uzimate tri dana odmora u toj nedelji (30.12., 31.12. i 3.01.) i, spajajući ih sa vikendom, dobijate priličan broj slobodnih dana.
  4.  Za one ambicioznije i srećnike kojima to radno mesto dozvoljava, postoji mogućnost da spoje sve do Božića. U ovoj kombinaciji, uz tri dana iz treće opcije, potrebno je da uzmete i 6. januar kao dan odmora. To znači da ćete uzeti četiri dana godišnjeg odmora, plus tri praznična dana, što ukupno daje sedam radnih dana odmora.

Neradni dani u 2025. godini

Box: Image
 

U 2025. godini biće ukupno 21 neradni dan. Već u januaru nas očekuju 3 neradna dana: Nova godina (1. i 2. januar) i Božić (7. januar).

U februaru nas očekuju još tri neradna dana: 15, 16. i 17. februar, kada se obeležava Dan državnosti . Takođe, pripadnici islamske veroispovesti će 30. marta proslaviti prvi dan Ramazanskog bajrama kao neradan dan.

U aprilu nas očekuju vaskršnji praznici, koji takođe padaju na neradne dane: 18, 19, 20. i 21. april.

Početak maja takođe donosi neradne dane: 1. i 2. maj, kada svi zaposleni imaju slobodno.

Pripadnici islamske veroispovesti će 6. juna obeležiti prvi dan Kurbanskog bajrama kao neradni dan.

Naredni neradni dani nakon juna su tek u novembru. 11. novembra obeležava se Dan primirja u Prvom svetskom ratu, a zatim 25. decembra, kada katolici proslavljaju prvi dan Božića.

Ko ne radi za vreme državnih praznika

U dane državnih i verskih praznika koji se praznuju u Srbiji „ne rade državni i drugi organi, privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga, osim na Dan pobede koji se praznuje radno“, predviđa zakon.

Ovaj propis, takođe, predviđa i za koga je obavezno da radi na neradne dane.

Državni i drugi organi, privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga dužni su da, u skladu sa zakonom i propisima donesenim na osnovu zakona, obezbede neprekidno obavljanje delatnosti, odnosno usluga i u dane državnih i verskih praznika koji se praznuju u Srbiji ako bi zbog prekida obavljanja delatnosti, odnosno usluga nastale štetne posledice za građane i državu“, stoji u ovom propisu.

Na neradne dane državnih praznika mogu da rade i privredna društva čija priroda delatnosti, ili tehnologija procesa rada zahteva – neprekidan rad.

BONUS VIDEO: