OBJAVLJENA DUGOROČNA PROGNOZA ZA ZIMU Očekuju se sneg, mrazevi i DEBELI minus, a ovaj period će biti najhladniji

Autor: Veljko Petranović

Vesti

20.11.2025

13:12

Marko Čubrilo je objavio prognozu za zimu 2025/2026 na svom blogu. Prognoza obuhvata predviđanja više prognostičkih modela za decembar, januar i februar

prethodna vest

RASKOL U EVROPSKOJ UNIJI I četvrta zemlja digla glas protiv plana za rusku imovinu

10:55

Vesti 0

sledeća vest

Klanje u Francuskoj prevršilo svaku meru, ljudi na ulicama

09:38

Vesti 0

Na početku, Čubrilo je naveo opšte odlike predstojeće zime:

Zima bi trebala biti sinoptički bitno drugačija od proteklih nekoliko.
Signal za postavljanje jakog, blokirajućeg, anticiklona u oblasti Skandinavije i Arktika se javlja već i decembru i uz varijacije u snazi se održava do kraja zime.
Dok ECMWF taj signal slabi u februaru, druga dva modela (kineski i američki) ga jačaju.
Svakako bi najhladniji deo zime trebao biti period od polovine decembra pa sve do kraja januara, dok bi potencijalno februar mogao doneti rano proleće i ili nastavak hladnoće.
U nizijama se očekuje oko 75 mraznih dana, dok taj broj na planinama bio oko 120 dana.
Najjači mrazevi bi u nizijama i gradovima mogli ići na oko -15, a u najhladnijim mestima i oko -25 stepeni Celzijusa.
Broj dana sa snegom na tlu bi mogao biti od oko 40-45 dana u nizijama do oko 100 dana na planinama.
Najjači mrazevi se očekuju u januaru, posebno na simulaciji ECMWF modela, a jaki mrazevi su mogući i u februaru.

Dugoročna sezonska prognoza za zimu 2025/26.

Prenosimo prognozu za koju je korišćen ECMWF model:

Decembar

Sinoptika kod ECMWF modela za decembar pokazuje građenje jakog blokirajućeg, anticiklona u širem prostoru Arktika i Skandinavije. U ovom položaju anticiklon bi uslovio izmenu vazdušnih strujanja nad Evropom.

Ciklonska aktivnosti sa Atlantika bi umesto normalne progresije zapad-istok odlazila preko Biskejskog zaliva ka Mediteranu i dalje ka Bliskom istoku. U isto vreme po istočnoj periferiji tog anticiklona bi uz zapadne Rusije ka našem delu Evrope strujano relativno hladan vazduh.

Sudaranje tog hladnog i suvog sa toplijim i vlažnim vazduhom nad Mediteranom bi nad ovom akvatorijom uslovljavalo česte ciklogeneze te bi naš deo Evrope imao česte prolazne padavine.

Na planinama bi to svakako bio sneg, a u nizijama u početku kiša, a kada usledi dalje jačanje anticiklona i pojačanje hladnog prodora onda verovatno i sneg, posebno u drugom delu meseca. Uz ovakvu anomaliju vazdušnog pritiska bi dominirali vetrovi istočnog kvadranta.

Januar

Sinoptička situacija iz decembra bi se uz manje izmene nastavila i u januaru. Model i dalje pokazuje jak anticikonalni blok ali ovog puta više ka Skandinaviji i Baltičkim zemljama.

Po istočnoj periferiji tog anticiklona ka naše delu Evrope bi se i dalje odvijao prodor hladnog vazduha, dok bi zemlje zapadne Evrope i Velika Britanije bila sada na njegovoj periferiji. Time bi strujanje bilo jače i postojanije nad našim delom Evrope te u koliko se ovakva sinoptika ostvari januar 2026. bi bio najhladniji zimski mesec.

Verovatno će u toku meseca postojati varijacije u snazi hladnog podora i moguća su kraća otopljenja, ali bi ovakav signal generalno deo relativno hladan januar sa temperaturama oko ili malo ispod proseka.

Sneg bi bio česta pojava posebno kada nešto vlage sa Atlantika uđe u Mediteran i tamo uslovi sekundarnu ciklogenezu koja bi se onda kretala na istok i u sudaru sa hladnijim vazduhom donosila sneg pre svega severu Balkanskog poluostrva mada u koliko hladnoće bude dovoljno od bi bio moguće ponegde i na jugu.

Očekuju se i dosta jaki jutarnji mrazevi, često oko -15 stepeni Celzijusa, na planinama i niže, posebno uz vedre dane početkom i krajem meseca. Krajem meseca bi ovaj anticiklonalni blok polako slabio što bi bio uvod u manje hladan i padavinama bogatiji februar.

Februar

Postavka ECMWF modela za februar se menja. Anticiklonalni blok bi oslabio i odmakao ka zapadu Rusije dok u isto vreme ojačao greben Azorskog anticiklona. U ovakvim uslovima bi se preko središnje Evrope postavio “Greben” visokog vazdušnog pritiska.

U isto vreme bi ojačao i Islandski ciklon te bi vlažniji ali zimi relativno topao atlantski vazduh lakše i češće dolazio do zapadne i dela središnje Evrope.

Naš deo Evrope bi se i dalje barem delomično nalazio u polju ovog anticiklona ali bi hladno strujanje bilo potisnuto još više na istok, ka regiji Turske te bi hladnoća iz Sibira znatno ređe dolazila do nas.

U ovakvim okolnostima se očekuje znatno topliji i promenjivi mesec uz česta prolazna naoblačenja i pojavu padavina. Za razliku od januara kada bi to uglavnom trebao biti sneg u februaru se očekuje češća pojava kiše u nižim i snega samo u planinskim predelima.

Ipak bi povremeno uz jača zahlađenja snega bilo i u nizijama uz pojavu umerenih mrazeva i do -10 stepeni Celzijusa ali bi ta zahlađenje bila prolazna (3-5 dana) te bi se i snežni pokrivač brzo otapao.

Krajem meseca kad anticiklon nad zapadnom Rusije potpuno oslabi, sve jači uticaj Atlantika bi nam mogao doneti jugozapadno vazdušno strujanje i rano proleće. U globalu ovaj mesec bi bio malo topliji od proseka.