TAJNA PAVKOVIĆEVE TAKTIKE: Kako je srpski general obmanuo NATO avijaciju i stvorio poverenje vojnika

Generalu Nebojši Pavkoviću, iako osuđenom u Hagu na 22 godine, vojnici su ukazali izuzetno poverenje. Njegova strategija i pristup ratnim operacijama izazvali su zapanjenje čak i kod NATO avijacije. Zbog pogoršanog zdravstvenog stanja, Pavković je hitno prebačen na VMA, gde mu lekari trenutno pružaju potrebnu negu i saniraju zdravstvene probleme.

– Generala poznajem od proleća 1998. godine i znam ga iz najtežih situacija. Svi komentari na društvenim mrežama u vezi s njegovim dolaskom u Srbiju nisu mi presudni; važno mi je ono što je uradio na terenu – istakao je jedan od njegovih saboraca. Pavković je tada doprineo na dva ključna načina – intelektualno i komandno, kroz efikasnu odbranu i borbu protiv terorizma. Njegov koncept se zasnivao na operacijama tzv. niskog intenziteta, gde su grupe OVK neutralisane na način koji nije predstavljao povod za optužbe, čime je sve ostalo u okviru legalnog delovanja.

Pavković je izneo svoj koncept odbrane u trenutku kada je NATO započeo napad, gde je svaka jedinica imala više rezervnih položaja i stalno se pomerala – ne samo tokom napada, već i u mirnodopskim uslovima.

Šainović je objasnio kako je ova strategija zbunjivala NATO avijaciju:

– Jedinice su snimljene na jednom mestu, a kada bi bombarder stigao, one su se već pomerile, pa NATO gađa u prazno. Takva taktika stvorila je poverenje među vojnicima i policajcima, jer su videli da komanda zna šta radi. U vojsci je to od presudnog značaja – rizikujući živote, vojnici se oslanjaju na jasna i smisleno vođena naređenja. Pavković, Lazarević, komandanti brigada i Stevanović u policiji stvorili su pouzdanu mrežu koja je delovala jedinstveno. Zahvaljujući toj strategiji, tokom NATO napada zabeležene su relativno male žrtve, bez masovnih gubitaka, uprkos snažnom bombardovanju.

Zdravstvena zaštita u Hagu

Vinko Pandurević je komentarisao brigu o srpskim zatvorenicima u Hagu i mogućnost diskriminacije:

– Radujem se njegovom dolasku u Srbiju, kao i povratku naših ljudi koji imaju mogućnost da izdržavaju kaznu ovde. Ipak, zabrinut sam zbog restriktivnih uslova pod kojima je pušten – sa jasnim ograničenjima zbog zdravstvenog stanja. On sme da boravi samo u bolnici ili stanu i ne sme prekršiti te uslove, jer bi u tom slučaju bio vraćen. Prema mom iskustvu, zdravstvena zaštita tamo je bila adekvatna – rekao je Pandurević.

Šešelj se nadovezao i ocenio:

– Ne slažem se s kritikama. Nikada nije bilo sukoba po nacionalnoj osnovi. Bilo je manjih nesuglasica vezanih za sport ili igre karata, ali svi smo se našli u istom zatvoru kao da smo u šumskoj poplavi. Uslovi u zatvoru u Srbiji su daleko bolji nego u Hagu. Hrana je prvobitno bila solidna, kasnije su nam dostavljali unapred pripremljenu, što je bilo užasno. Pavković i ja smo često delili obaveze – on je spremao, ja prao – i tako smo funkcionisali. Što se tiče zdravstvene zaštite, bila je katastrofalna – Milošević je umro tamo zbog loše terapije, dok su mu davali antibiotike koji su suzbili dejstvo lekova za srce.

Dinić je istakao kako nedovoljna briga za zdravlje uticala na Pavkovića:

– Razgovarao sam s njim bar dva puta nedeljno. U finskom zatvoru imao je relativno dobre uslove – mini atelje i mogućnost da slika. Igrao je fudbal, a imao je sreću da mu je vojno lice bio upravnik zatvora. Juče je imao temperaturu, danas mu je bolje – rekao je Dinić.

(Kurir)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI