GRAD VELIČINE VRBASA NESTAO IZ SRBIJE! Broj rođenih pada, situacija je kritična

Srbija se suočava sa alarmantnim demografskim trendovima, a podaci za prvih osam meseci ove godine ukazuju na ozbiljan problem: zemlja je izgubila čak 24.736 stanovnika, što je broj približan veličini grada Vrbasa. Prema informacijama Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u ovom periodu preminulo je 62.659 osoba, dok je rođeno samo 37.923 beba.

Stručnjaci upozoravaju da se situacija može dodatno pogoršati do kraja godine. Posebno zabrinjava činjenica da je broj novorođenih manji u odnosu na isti period prošle godine – u prvih osam meseci 2025. rođeno je 1.500 beba manje nego u istom periodu 2024.

Iako država sprovodi mere koje bi trebalo da povećaju natalitet, mladi se i dalje teško odlučuju na osnivanje porodice. Demograf Petar Vasić ističe da problem opadanja broja novorođenih traje decenijama. „Demografi su još pedesetih godina upozoravali da će do ovoga doći, ali njihove poruke nisu dovoljno ozbiljno shvaćene. Moramo raditi na apsolutnom povećanju broja živorođenih godišnje, jer se očekuje da naredne godine prvi put padne ispod 60.000“, ističe Vasić.

On dalje upozorava da bi do 2050. godine broj stanovnika Srbije mogao pasti na svega pet miliona. „Na to utiče i kriza partnerstava, jer broj sklopljenih brakova već godinama opada. Problem nije samo u tome što ljudi odlučuju da imaju manje dece, već i u tome što odlažu ili potpuno odustaju od roditeljstva“, naglašava Vasić.

Psihoterapeutkinja Marija Milenković objašnjava zbog čega mladi u Srbiji sve ređe ulaze u brak i rađaju decu. „Društveni pritisak da svi moraju biti finansijski stabilni pre nego što osnuju porodicu dovodi do odlaganja roditeljstva. U stvari, trebalo bi da kroz zajednicu muškarac i žena stiču potrebne resurse zajedno. Mladi danas često nemaju osnovne veštine da veza preraste u brak, a glavni razlog tome je nedostatak komunikacije – ljudi se retko sreću uživo i sve se svodi na društvene mreže. Čovek je socijalno biće i potreban mu je blizak kontakt, a mladi su sve otuđeniji i manje empatični“, ističe Milenković.

Ona dodaje da su danas brige o partnerskim odnosima i kvalitetu veze zapostavljene. „Mladi često odustaju kada naiđu na prve prepreke. Imamo pogrešnu predstavu o braku i porodici – brak podrazumeva žrtvu, odricanje i toleranciju, a ove vrednosti su u poslednjim decenijama izgubljene. Dodatno, loša iskustva drugih ljudi i medijske slike nasilja u porodici doprinose negativnoj slici o braku“, zaključuje Milenković.

Ministarka za brigu o porodici i demografiju, Jelena Žarić Kovačević, podseća na dostupne mere podrške mladima. „Postoji Alimentacioni fond koji pruža pravnu zaštitu porodicama i deci, roditeljski dodatak i jednokratne pomoći. Za prvo dete izdvojeno je 500.000 dinara, za drugo 600.000, za treće 2.280.000, a za četvrto 3.180.000, uz dodatnih 135.000 dinara jednokratne pomoći. Majke sa bebama do godinu dana mogu dobiti subvenciju od 20.000 evra za kupovinu prve nekretnine ili izgradnju kuće, što se može koristiti i kao učešće za povoljne stambene kredite“, objašnjava ministarka.

Broj rođenih po godinama pokazuje blagi, ali zabrinjavajući pad:

2020: 61.692

2021: 62.180

2022: 62.700

2023: 60.813

2024: 60.311

Ovi podaci potvrđuju da je Srbija pred ozbiljnim demografskim izazovom i da je neophodno kombinovati ekonomske, društvene i obrazovne mere kako bi se situacija stabilizovala.

(Informer)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI