SRBIN SRUŠIO PRVI AVION U ISTORIJI! Podvig Radoja Ljutovca zauvek zabeležen u legendi

Srpski artiljerac Radoje Raka Ljutovac zauvek je upisan u vojnu istoriju kao prvi čovek koji je uspeo da obori neprijateljski avion – i to u Prvom svetskom ratu, 30. septembra 1915. godine. Njegov herojski čin, izveden starim turskim topom, ostao je zabeležen kao prvo obaranje letelice u istoriji ratovanja.

Pripadnici artiljerijsko-raketnih jedinica Vojske Srbije svake godine, 30. septembra, obeležavaju sećanje na taj podvig, kojim je oboren nemački avion iznad Kragujevca.

Radoje Raka Ljutovac rođen je 4. septembra 1887. u selu Poljna kod Trstenika. Mobilisan je u vreme balkanskih ratova, kada je služio kao redov artiljerac. Na dan 30. septembra 1915. godine, oko podneva, stigla je uzbuna u njegovoj jedinici – neprijateljski avioni približavali su se Kragujevcu iz pravca Lapova. Kada su preleteli grad, bacili su čak 45 bombi: 16 na Vojno-tehnički zavod, 8 na železničku stanicu, a ostale po varoši. Srpski vojnici su pokušavali da ih obore iz pušaka i mitraljeza, ali bez uspeha.

Foto: Wikipedia

 

Tada je Ljutovac, po naređenju komandira, zauzeo položaj pored topa. Iako taj top nije bio protivavionski, već modifikovani turski top zaplenjen 1912. godine, Radoje je nanišanio i u pravom trenutku ispalio granatu. Njegov pogodak bio je precizan – iz prvog pokušaja pogodio je avion marke „Ferman“. Letelica je ubrzo počela da se dimi i srušila se u ulicu Prestolonaslednika Petra, pored kuće Obrena Jankovića.

Nakon što mu je komandir čestitao, dao mu je konja, pa je Radoje odjahao u grad do mesta pada. Tamo je video zapaljeni avion i tela nemačkih pilota, kapetana fon Šefera i oficirskog pripravnika Otona Kriša. U stavu mirno odao im je počast salutiranjem. Građani Kragujevca su ga slavili, a ubrzo je stiglo i zvanično priznanje. Odlikovan je Karađorđevom zvezdom sa mačevima i unapređen u čin kaplara. Kasnije je na Solunskom frontu postao narednik.

Radoje Raka Ljutovac učestvovao je i u proboju Solunskog fronta 1918. godine. Umro je 25. novembra 1968. u 81. godini života, ostavivši za sobom neizbrisiv trag u srpskoj i svetskoj vojnoj istoriji.

(Informer)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI