SRPSKO SELO PRED IZUMIRANJEM: Nekada 800 đaka, a danas ukupno 7 stanovnika

Nekada je ovde bilo živahno: škola je imala oko 800 učenika, radile su prodavnica, ambulanta i pošta. Danas je ceo kraj gotovo pust, a zbog loših puteva teško ga posećuju čak i oni koji žele da obiđu zavičaj.

Sedamdesetih godina prošlog veka, Kruševica je bila sedište opštine koja je obuhvatala 11 sela. Danas u njoj živi svega sedam ljudi.

Koliko je selo opustelo, najbolje govori podatak da je Dejan Stojanović, rođen 1977. godine, jedan od najmlađih meštana.

– Ima ljudi koji dolaze s vremena na vreme. Mnogi bi se i vratili, ali loš put ih odvraća – kaže Dejan.

Slavko Kanjevac iz susednog sela Široke Njive potvrđuje da je ljudi sve manje:

– Prošle zime bio sam jedini stanovnik u selu. I ove će, izgleda, biti isto. Nije lako biti sam, ali ljubav prema rodnom kraju ipak preovlada – kaže Slavko.

Mileta Luković iz sela Pestiš seća se boljih vremena:

– Nekada smo imali prodavnicu, ambulantu, mesnu kancelariju i čak dve kovačnice. Nije nam loše ni sada, samo da se napravi bolji put, da ponovo krene autobus kao nekad, pa možda i škola da proradi – kaže Mileta.

Selo oživi jednom godišnje, u septembru, kada se slavi Mala Gospojina – crkvena slava. Tada se okupe raseljeni meštani i njihovi potomci.

Bojana i Vladimir Luković, rođeni u Nemačkoj, svake godine dolaze u Pestiš, odakle su im roditelji.

– Kršteni smo ovde, u Kruševici. Volimo Srbiju i ovo mesto. Svake godine dolazimo na odmor. Šteta što je put loš, ali ipak dolazimo da provedemo vreme ovde – kažu oni.

Slavoljub Sretković iz Kruševice ističe koliko je važno okupljanje na praznike:

– Svi smo, pre ili kasnije, napustili ovaj kraj, a neki ga i zaboravili. Zato koristimo ove trenutke da se okupimo, oživimo uspomene i probudimo osećanja kod mlađih – objašnjava on.

Đorđe Maslaković dodaje:

– Trudimo se da sačuvamo ovo malo što je ostalo, da bismo mladima dali razlog da se vrate. Ako to uspemo, onda nismo uzalud ostali ovde.

Mnogi koji su otišli iz Kruševice žele da se vrate – privučeni netaknutom prirodom i tihom lepotom zavičaja.

Ali bez puta, nema ni života. To svi znaju.

(RTS)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI