JEZIVA PRIČA O DEČAKU MUČENOM U LOGORU KOD SREBRENICE: "Dok su Miru i decu dočekali, mene niko – jer sam ostao sam" Svedočenje koje razara dušu

Ovo je potresna ispovest Brana Vučetića iz Bratunca, dečaka čija se sudbina ubraja među najstrašnije tragedije rata u Bosni i Hercegovini. Kada mu je majka ubijena, imao je svega devet godina. A onda su usledila još strašnija zverstva. U kuću u kojoj se skrivao sa ostalim civilima ubačena je kašikara. Brano je pogođen sa čak 30 gelera, uključujući i dva u glavu, ali je preživeo – samo da bi bio odveden u muslimanski logor kod Srebrenice.

– Jedna bomba pala je u našu sobu, između mene i Mire. I ona i ja smo ranjeni. Meni je telo bilo prepuno gelera, a dva su mi završila u mozgu – priseća se Brano Vučetić.

U tom logoru, pripadnici 28. divizije tzv. Armije BiH svakodnevno su ga zlostavljali i mučili. Razmena je usledila tek nakon 56 dana.

– Bog me sačuvao. Kada su došli po mene, nije imao ko da me dočeka. Moji su svi pobijeni – s bolom govori Brano.

Više od rana i gelera danas ga boli nepravda. U svetu u kojem se srpske žrtve uporno prećutkuju i svode na „nuspojavu rata“, on upozorava da u pripremanoj rezoluciji o Srebrenici neće biti ni pomena o srpskim stradalnicima.

Ranjeni dečak među zverima

Brano je gostovao u emisiji "Crna hronika" na Kurir televiziji, gde je svedočio o užasu koji je preživeo. Opisao je trenutak kada su muslimanski vojnici upali u kuću u kojoj je bio sa komšinicom Mirom, njenom bebom i staricom Dostanom.

– Sakrili smo se u potkrovlju. Mira je rukom prekrivala bebi usta da je ne čuju. Ipak, pronašli su nas. Već sam bio teško ranjen, lice mi je bilo razvaljeno, nisam mogao da govorim. Jedan vojnik me je bacio na krevet. Imao sam samo devet godina – rekao je Brano.

Kurir TV

 

A onda je usledila jeziva scena.

– Drugi vojnik je naredio da nas sve vežu. Oštrio je nož pred našim očima i rekao da će nas zaklati jer kolju četnike i njihovu decu. Mira je krvarila, ja sam bio polumrtav, a baka Dostana imala je preko 60 godina. Bili smo potpuno bespomoćni.

Ali onda se dogodila retka kap milosti – jedan od vojnika, navodno komandir akcije, naredio je da ih odvežu, rekavši da će on odlučiti kada i kako će ih ubiti.

– Nakon što su pobili sve što se kretalo, prebacili su nas u drugu kuću. Usput sam video da su i domaće životinje ubijene – kaže Brano.

Tada je doživeo najteži trenutak.

– Između te dve kuće video sam brata. Sedeo je nepomično. Bio je mrtav, ali tada sam se još nadao da možda nije... Imao je samo 17 godina.

Mira je dočekala porodicu – ja nikog

Posle svega, Brano i Mira su prebačeni u logor za Srbe blizu Srebrenice. Tamo su proveli 56 dana bez hrane, medicinske pomoći i uz svakodnevno mučenje. Kada su konačno pušteni, Miru i njeno dvoje dece dočekao je muž. Brano je izašao sam.

– Taj trenutak kada otac grli svoju ženu i decu... To je za film. Ali mene nije bilo ko da dočeka. Saznao sam da su mi i otac i brat ubijeni. Ostao sam potpuno sam – ispričao je.

Majka mu je ubijena tri meseca ranije, u masakru u selu Bjelovac.

Danas, Brano sa gorčinom posmatra svet koji zatvara oči pred srpskim žrtvama:

– Pravde nema. Znamo da se protiv nas vodi propaganda. Samo želimo istinu. A ova rezolucija o Srebrenici samo će dodatno narušiti odnose među ljudima, posebno u Bratuncu i Srebrenici. U tome ne vidim ništa dobro – zaključuje Vučetić.

(Kurir)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI