Ova skulptura će krasiti Bogosloviju (FOTO)

Ovo za „Novosti” otkriva Milutin Folić, glavni gradski arhitekta, na čiju će inicijativu biti izvedeno delo našeg uglednog umetnika.

- Skulptura će biti uočljiva na saobraćajnici, vidljiva svakom ko dolazi sa Pančevačkog mosta, Zvezdare, Mirijeva i Karaburme. Sada je pravi trenutak za njenu realizaciju, koja će biti finansirana sredstvima kompanije NIS, jer su u toku završni radovi na rekonstrukciji ulica Mije Kovačevića i Ruzveltove. Ovo delo ima višestruku simboliku, a nalaziće se naspram zgrade Bogoslovije, koja je u svoje vreme bila avangarda, kao što je i ova skulptura - rekao je Folić.

Skulptura „Tripod” trebalo je da bude postavljena još 2009. godine, kada je prihvaćena na gradskom konkursu, objašnjava umetnikov sin, istoričar umetnosti Marko Bogdanović, ali tada nije bilo novca za njeno izvođenje.

- Sada će biti realizovana na osnovu makete i kompletnog tehničkog nacrta i dokumentacije iz baštine moga oca. Ona je malo arhitektonsko delo, visoko osam i po metara i teško šest tona, oslonjeno na tri „noge”. Zamišljeno je u Kostinoj poetici
„Forme arhitektonike”. Kosta je ostavio zadatak da bude izvedena u prohrom čeliku, da se ne bi jednog dana pojavila korozija. Skulptura će biti obojena u vizantijsko plavu boju, za njega specifičnu. Od vremena kada je ovo delo Koste Bogdanovića izabrano na konkursu, više puta su se razmatrale lokacije za njegovo postavljanje – kaže mlađi Bogdanović.

On dodaje da se u jednom trenutku razmišljalo da ova skulptura bude postavljena u Knez Mihailovoj.

- Potom je jedan privatni kolekcionar imao ideju da finansira njeno izvođenje i da bude postavljena na jednoj maloj pjaceti ispred njegove zgrade na Kopitarevoj gradini, a onda je nastupila kriza i niko ništa nije pominjao, dok mi se gradski arhitekta Milutin Folić nije Javio i tražio da dostavim dokumentaciju - rekao je Marko Bogdanović.

Skulptor, istoričar i teoretičar umetnosti Kosta Bogdanović, čija retrospektiva je sinoć otvorena u Galeriji 212, tajne vajarstva otkrivao je u ateljeu Sretena Stojanovića.

U Muzeju savremene umetnosti, gde je osnovao Centar za vizuelnu kulturu i informacije, radio je kao kustos, muzejski savetnik i direktor. Bio je profesor u Sarajevu, Banjaluci, Novom Sadu, Beogradu, imao je više od četrdeset samostalnih izložbi, i bio autor više od deset knjiga.