Stojčić: Veliki broj investitora u građevinarstvu garantuje dalji razvoj Beograda
Tanjug

To nije lako obezbediti jer to znači da je poslovna klima takva da investitor zna da su njegova sredstva sigurna i da će uspeti da dovrši posao, rekao je glavni gradski urbanista Marko Stojčić gostujući na Studiju B. 

On je istakao da Grad Beograd ne bi mogao da se razvija bez investitora, jer se deo novca koji ulažu sliva u budžet i najveći deo sredstava kojima Grad raspolaže dolaze iz investicija u građevinskoj industriji. 

– Investitori ne plaćaju samo naknadu za uređenje gradskog građevinskog zemljišta, već tu postoji čitav niz drugih stvari, poput kupovine materijala, plaćanja radnika, inženjera, prodavaca, marketinških stručnjaka... To je čitav lanac onih koji su uključeni u realizaciju jedne investicije u oblasti građevinarstva. Svi veliki infrastrukturni projekti koji se grade i koji će biti građeni zavise u dobrom delu od broja investicija i novca koji tim putem stiže u gradsku kasu – rekao je Stojčić. 

Prema njegovim rečima, ogroman procenat investitora radi u skladu sa zakonom i pravilima struke i ne ugrožava druge. 

– Ipak, u slučaju kao što je sada, kada imamo zaista veliki broj investitora, s vremena na vreme se pojavi neko ko ne poštuje sve propise i tada se pojave problemi kao što se dogodilo nedavno u Vidovdanskoj ulici. Ne bih rekao da je takvih investitora više od jedan odsto, ali zbog toga često vodimo razgovore sa ljudima koji investiraju i, ukoliko je potrebno, obučavamo ih o izvesnim pojedinostima. Recimo, takve primere imamo ukoliko neko prelazi iz neke druge vrste biznisa u građevinarstvo, jer onda mora da ispoštuje pravila. Puno organa Gradske uprave učestvuje u tom procesu, od urbanista, preko inspekcije, izrade planova i do mnogih drugih. Moramo da komuniciramo sa investitorima kako bidmo čitav posao završili uspešno za obe strane. Naravno, građevinarstvo donosi i određen broj neprijatnosti za građane, poput buke, velikog broja kamiona i problema sa saobraćajem, zbog čega se trudimo da skratimo rokove i da budu ispoštovani – dodao je Stojčić. 

On je naglasio da se broj gradilišta u Beogradu izražava u hiljadama ukoliko se u obzir uzmu i privatna gradilišta na obodima grada.

– Trudimo se da imamo kontinuitet, da oko milion i po bude izgrađenih kvadrata godišnje. Sve to prati i izgradnja nedostajuće infrastrukture, naročito na levoj obali Dunava gde smo pre dve godine počeli sa pripremama za izgradnju kanalizacione mreže – rekao je Stojčić. 

On je istakao da se često tvrdi kako cela leva obala Dunava nema kanalizaciju i dodao da se to odnosi samo na deo objekata koji su izgrađeni devedesetih godina bez dozvole i plana.
 
– U naseljima Borča, Ovča, Kotež, sve što je urađeno planski ima svu potrebnu infrastrukturu. Međutim, jako je veliki broj objekata izgrađenih bez građevinske dozvole u poslednje tri decenije. To su objekti čiji investitori nisu plaćali naknadu za uređenje gradskog građevinskog zemljišta i u tom smislu nisu Gradu dali sredstva koja su mu neophodna da bi se to izgradilo. Veliki je problem u tim naseljima jer su nedovoljno široke ulice kako bi prošao gradski prevoz ili kola Hitne pomoći – istakao je Stojčić.

On je naglasio i da jedan deo Krnjače nije izgrađen na adekvatnoj koti, naime trebalo je da taj teren bude nasut i onda se ne bi dešavalo izlivanje podzemnih voda. 

– Važno je da se podvukla crta i da ne sme više da se gradi bez dozvole, prvo što nema uslova da se to uradi, a drugo nije fer prema ostalim građanima Beograda. Veliki je problem okazonjenje, kada je neko gradio na značajnoj trasi javne infrastrukture ili kada zemljište nije vlasništvo onoga ko je podneo zahtev, a sve ostalo je rešivo – rekao je glavni urbanista.

Govoreći o Bloku 37, Stojčić je napomenuo da se još intenzivno razgovara sa građanima i da se traže modeli kako bi svi bili zadovoljni.

– Postupak je u toku, moramo da dođemo do nekog rešenja. Nadamo se da će rešenje biti takvo da će investitor biti zbrinut na neki od načina o kojima smo razgovarali, a da će građani birati šta da se tu da gradi, odnosno ne gradi. Ne možemo da garantujemo nijednoj strani kakav će ishod biti. Ovde se Grad priključio da pomogne, jer u ovom slučaju nema direktne ingerencije. Tu je u pitanju odnos između građana koji to ne prihvataju i investitora koji ima pravo na to po zakonu. Građani su rekli da to ne žele, a mi smo tu zbog građana, pa onda zbog investitora i iskreno se trudimo da dođemo do nekog rešenja i da svi budu zadovoljni – pojasnio je Stojčić.

Kada je reč o linijskom parku, Stojčić je rekao da je Komisija za planove prošle sedmice završila izradu plana detaljne regulacije i nakon usvajanja na sednici Skupštine grada kreće projektovanje i izvođenje radova.

– Jedan deo će raditi „Zelenilo – Beograd” jer ono ima ingerencije nad delom prostora. Krajem jeseni krećemo u izgradnju parka. Napravili smo dogovor da sa tim ne stanemo jer će linijski park imati pozitivan uticaj na Beograd u smislu saobraćaja i ekologije, te ćemo nastaviti i ka Adi Huji. Čitav slobodan prostor biće pretvoren u urbanu šumu-park nalik Adi Ciganliji. Tako ćemo imati veliki zeleni pojas oko Beograda koji će uticati na ekološku sliku Beograda – naveo je Stojčić i dodao da je u planu izgradnja šetališta na levoj obali Dunava.

Poznate arhitekte iz svih delova sveta se javljaju jer žele da rade nešto u Beogradu, rekao je Stojčić i dodao da se vidi da se srpska prestonica dobro i pozitivno razvija.

Komentari (0)

Loading