Zaslužili su šolju mleka!

Kuvarica je ostala bez posla, a Ministarstvo prosvete će mesečno uštedeti 13.000 dinara, koliko je iznosila njena plata.

 

Njihove nevolje teško da će ganuti one koji su doneli spornu odluku, a neće se puno potresti ni narodne poslanici koji u skupštinskom restoranu ručaju za svega par stotina dinara i čija je mesečna plata veća od godišnje zarade otpuštene kuvarice iz škole u Jabuci.

Žalosno je što će i ovoga puta ceh platiti gorštaci. Nakon dosledne primene pravilnika o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, roditelji đaka pešaka iz planinskih zaseoka uz granicu sa Crnom Gorom našli su se u velikoj dilemi: da li da dignu ruke od svega i sa svojih imanja presele se u grad na socijalu i narodni kazan, ili da stisnu zube i kao mnogo puta dosad nastave borbu da u surovim planinskim uslovima obezbede egzistenciju svojoj porodici.

I nije im lako. Jer umesto da ih stimuliše i nagradi što su ostali da žive i rade u planinskim vrletima gde, kako kažu, ni pametan zec neće da zanoći, država ih i ovom odlukom kažnjava, mada je sama najveći krvac što su nam sela danas pusta. Da je narodna vlast proteklih decenija više pažnje posvećivala selu, i danas bi u Jabuci bilo stotinak đaka kao nekada, a kuvarica bi u đačkoj kuhinji spremala 400 obroka dnevno za punu normu, koliko joj je propisao sporni pravilnik.