Streljanje Đinđića
Dana 12. marta 2003. godine tačno u 12:25, u dvorištu zgrade Vlade Srbije, streljan je premijer Zoran Đinđić.
RAS
Te srede trebalo je da se sastane sa članovima Saveta za borbu protiv korupcije u 13 časova, a kasnije, u 15.30, sa tadašnjom ministarkom spoljnih poslova Švedske Anom Lind. Sve to sprečio je atentat na njega, koji je izveo Zvezdan Jovanović, pripadnik Jedinice za specijalne operacije, sa prozora kancelarije 55 na drugom spratu zgrade Zavoda za fotogrametriju, u Admirala Geprata 14.
Taj smrtonosni snajperski metak za premijera Đinđića pogodio je i tadašnju Srbiju. Nije je ubio, ali ju je teško ranio.
Vlada Srbije tada je ocenila da su atentatom na predsednika Vlade Srbije ugroženi ustavni poredak i bezbednost Srbije. Uvedeno je vanredno stanje, a tokom policijske akcije „Sablja“ uhapšeno 11.665 ljudi.
Tadašnji potpredsednik Vlade Nebojša Čović rekao je da je premijer preminuo u 13.30 u Urgentnom centru KCS. Zadobio je prostrelnu ranu grudnog koša i trbuha. Pri prijemu u Urgentni centar bio je bez pulsa, pritiska i svesti. Usledila je hitna reanimacija, odmah i teška operacija, u kojoj su učestvovale kardiohirurška i abdominalna ekipa...
Ostalo je već istorija, koja traje 14 godina. Gde smo sada? A gde smo tog 12. marta 2003. bili? Zašto je ubijen Zoran Đinđić? Koliko ga se puta setimo? Ovo su pitanja na koja nam niko dosad nije dao odgovore.
Sad živimo neku drugu realnost, ali kao građani Srbije koji su preživljavali svaki sekund bezuspešne Đinđićeve borbe za život, ne možemo a da i dalje ne čujemo odjek tog snajpera od pre 14 godina. Prosto jer nismo gluvi!