Milica Đurđević
Nenad Vujanović
Milica Đurđević

Nenad Vujanović

Milica Đurđević, Foto: Nenad Vujanović

Taj prizor simbolično je označio javnu podršku SAD separatistima na KiM. O kakvom je licemerju reč govori činjenica da se samo mesec dana ranije OVK nalazila na američkoj listi terorističkih organizacija. Istini za volju, sadašnji američki senator Eliot Engel još 1993. prvim letom je stigao u Prištinu i pozvao Albance na hitnu militarizaciju. Bez sumnje, OVK je od početka imala punu logističku podršku zapadnih centara moći. Amerikanci su ih naoružavali, a Nemci im šili uniforme.

Pročitajte još:

 

Kada su naša vojska i policija nepunih šest meseci uoči agresije NATO pozvali Albance na dobrovoljnu predaju oružja, pred njima su polagane i američke automatske puške. Sećam se Vidovdana 2012. godine, kada su nam jedinice ROSU s dugim cevima i repetiranim heklerima otimali nacionalne simbole i cepali majice sa srpskim znamenjima.

Jedna devojka prepoznala je teroristu u uniformi: „Pa, ovaj mi je zapalio kuću u Podujevu!“ Samo na Kosovu i Metohiji politički Zapad terorizam naziva „oslobodilačkom borbom“, iako je on po svojoj suštini i ciljevima istovetan bombaškim napadima u ostatku Evrope. Samo na Kosovu i Metohiji teroristička formacija preti da postane regularna vojska.

Iskustvo nas je naučilo da Albanci ujutru ne doručkuju i uveče ne ležu dok im gazde to ne odbore. I ovoga puta scenario je isti. Iz američke ambasade u Prištini stigla je podrška formiranju zvaničnih oružanih snaga „Republike Kosovo“. Albanci su odmah prionuli na rad. U svojoj bahatosti oni se i ne trude da sakriju glavni cilj formiranja vojske i otvoreno poručuju da je meta sever Kosova i Metohije, većinski naseljen Srbima. Hašim Tači i Ramuš Haradinaj, koji su tokom devedesetih ubijali nedužne srpske i nealbanske civile, ali i „neposlušne“ Albance, odavno su skinuli uniforme, obukli odela i uživeli se u nove uloge nekakvih državnika i političara. Sada nameravaju da čitavu nekadašnju OVK presvuku u legalnu vojsku takozvanog Kosova.

Amerikance ne uzbuđuje činjenica da su „kosovske oružane snage“ u potpunosti suprotne odredbama Rezolucije 1244, kao što naročito ne mare za ishod referenduma u Makedoniji, gde su do nogu potučeni voljom naroda da odbije puzeći ulazak u NATO pakt. Tamo gde ne mogu milom, oni nastupaju silom. Njihov cilj je da se proces na KiM što pre okonča, kako bi se nakon povlačenja Unmika i Kfora, na teritoriji južne srpske pokrajine i zvanično pobole zastave NATO alijanse.

Na ovakve pretnje mreža antisrpskih nevladinih organizacija i odavno potkupljeni delovi lažne srpske elite ćute kao zaliveni. Isti su nedavno sproveli čitavu hajku na sam pomen vraćanja obaveznog služenja vojnog roka. Kažu da Srbiji vojska ne treba, ali očito to ne misle i za Kosovo. Dok je Srbija isporučivala Haškom tribunalu bivši vojni i politički vrh, Albanci su ulagali milione u odbranu svojih ratnih zločinaca. Dok su Tadić i Šutanovac topili tenkove, Priština je podizala svoju borbenu gotovost. Nakon unutarnacionalne diverzije s kojom se Srbija suočila, vreme je za trezveno i državotvorno sagledavanje prilika. Nema dileme, ukoliko Albanci do kraja sprovedu formiranje zvanične vojske, iz Beograda odgovor može biti samo jedan - proglašavanje okupacije Kosova i Metohije!