Vučić: Najtužniji dan u novijoj istoriji Srbije!

U toku je državna manifestacija povodom Dana sećanja na stradanje i progon Srba na mostu kod Sremske Rače, kojoj prisustvuju premijer Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.

Na mostu kod Sremske Rače, gde su pre dvadeset godina, kolone izbeglica najpre stigle, Vučić i Dodik spustili su venac u reku u spomen na sve žrtve.

Vučić je rekao da je dan kada se obeležava dvadeset godina od progona srpskog naroda sa njihovih vekovnih ognjišta, vruć, težak i tužan, istakavši da je u novijoj srpskoj istoriji teško naći tužniji dan.

- Vi, dragi Krajišnici, njihovi prijatelji iz Srpske i Srbije, ne sakrivajte svoju tugu, svoj čemer, gnev, ljutnju, ne samo prema onima od kojih ste sklanjali svoje porodice , već i prema svima nama koji nismo imali hrabrosti da sebe pogledamo u lice i zapitamo, da li smo vam pomogli onoliko koliko smo kao Srbi i Srbija mogli i morali - rekao je Vučić.

Premijer je istakao da je danas i dan kada odajemo duboku počast žrtvama, a njih je više od dve hiljade, ubijenih i nestalih, u jednom od najvećih progona srpskog naroda u njegovoj stradalničkoj prošlosti, ali da ružnu prošlost moramo ostaviti baš tamo, u prošlosti. Vučić je naglasio da je tačno da smo pre dvadeset godina poraženi, ali zato što nismo verovali da je bilo ko sposoban da u delo sprovede takvo etničko čišćenje.

- Poraženi smo, jer nismo imali ni snage, ni znanja, ni Miloševe mudrosti, ni pametne politike da svoj narod sačuvamo, poraženi smo i zbog toga što smo slavili uranke ne hajući za suze, neizrecivu bol i patnju našeg prognanog naroda; rekao je Vučić i dodao da je Dobrica Ćosić govorio da se u porazima, mnogo češće od poraženih ponizi pobednik.
- Rezultat vaše pobede jesu zgarišta, uništene porodice, opustošena sela, a rezultat našeg poraza biće pobeda, pobeda u našem napretku, pobeda u pretakanju gorke suze našeg naroda u ogromnu energiju za budućnost Srbije, u snagu koja će našu zemlju podići iz blata i uvrstiti je u red modernih i uspešnih evropskih zemalja. Pobeda slabi jedan narod, poraz budi drugi narod. Počeli smo da se budimo, da radimo više, da jačamo srpsku ekonomiju i srpsku državu. Svakoga dana naša Srbija biće sve jača. Je li to naš poraz? Ne bih rekao. Uostalom, snaga naših suza i sveća mnogo je veća od snage svih njihovih topova i tenkova. I moralna i ljudska.
Želim da reči mržnje, sukoba i osvete ne budu te koje će obeležiti današnji dan. Sa Hrvatskom imamo mir, čuvaćemo ga i želeti najbolje odnose u budućnosti. Bićemo, nadam se ubrzo i dobri prijatelji u zajedničkoj kući – Evropskoj uniji.

Republika Srbija - ujedinjeni u bolu i tuzi, na mestu koje je pregazilo 250.000 prognanih Srba u strahu da ih ne pregazi hrvatska, kako neki kažu, oslobodilačka čizma - istakao je Vučić i rekao kako je danas previše teško za velike i teške reči, pa će ih zato preskočiti.
Umesto toga, Vučić je pročitao desetak imena koja, kako je rekao, nikom nisu poznata.
- To su sve naša imena. Vaša i moja. Znate li ko su oni? Ne znate. Reći ću vam. To su oni, uglavnom stariji ljudi, neki i mladi, neki i deca, koji su, kao što vidite, deo strašne statistike. Deo, fragment, istrgnuto parčence, iz spiska od više od dve stotine pedeset hiljada istih takvih imena, imena običnih ljudi, starih, zrelih i mladih, koji su ubijeni, proterani, očišćeni, kako to samo ironično i odvratno zvuči, iz svojih domova, pre tačno dvadeset godina, avgusta 1995. godine.

Vučić je rekao da je za jedan takav spisak žrtava, ubijenih i prognanih potrebno ispisati više od četiri hiljade strana, a da je potrebno šest dana i noći da se on pročita.
- Dođe mi, kada to znam, da pitam one koji taj pogrom slave dva dana – zašto ne slavite šest dana i šest noći? Tako ćete bar moći da se setite svakoga koga ste proterali. Da ga proslavite, pojedinačno. Kažete, pobedili ste, a zlikovci Srbi su poraženi. Agresori. Jeste li ikada čuli za agresora na sopstveno ognjište i na sopstvenom ognjištu, agresora na sopstvenu njivu, agresora kome u ruci ostane samo kesa tužnih uspomena, ili kako lažni pobednici kažu prljave gaće, i ruke pune krvi i suza. I nije neki agresor. A kad nekog pobedite, taj drugi mora da je poražen - konstatovao je premijer Srbije.

Vučić je naglasio da je tačno da smo pre dvadeset godina poraženi, ali zato što nismo verovali da je bilo ko sposoban da u delo sprovede takvo etničko čišćenje.
- Poraženi smo, jer nismo imali ni snage, ni znanja, ni Miloševe mudrosti, ni pametne politike da svoj narod sačuvamo, poraženi smo i zbog toga što smo slavili uranke ne hajući za suze, neizrecivu bol i patnju našeg prognanog naroda; rekao je Vučić i dodao da je Dobrica Ćosić govorio da se u porazima, mnogo češće od poraženih ponizi pobednik.
- Rezultat vaše pobede jesu zgarišta, uništene porodice, opustošena sela, a rezultat našeg poraza biće pobeda, pobeda u našem napretku, pobeda u pretakanju gorke suze našeg naroda u ogromnu energiju za budućnost Srbije, u snagu koja će našu zemlju podići iz blata i uvrstiti je u red modernih i uspešnih evropskih zemalja. Pobeda slabi jedan narod, poraz budi drugi narod. Počeli smo da se budimo, da radimo više, da jačamo srpsku ekonomiju i srpsku državu. Svakoga dana naša Srbija biće sve jača. Je li to naš poraz? Ne bih rekao. Uostalom, snaga naših suza i sveća mnogo je veća od snage svih njihovih topova i tenkova. I moralna i ljudska.

Vučić je naglasio da je Oluja bila strašan zločin i da Srbija to više neće da krije.

- Taj zločin je počinjen protiv našeg naroda, protiv ljudi koji su isti kao i mi, a to im je bila i jedina krivica. Da, i činjenica da su živeli stotinama kilometara zapadno od Srbije, u Lici, Baniji, Kordunu, Slavoniji i Dalmatinskoj zagori, a neki su mislili, i ne prvi put u istoriji, da tamo srpsko ime ne sme da postoji. Ne znam ni zašto je Srbija sve ove godine o tome ćutala. Šta je krila do sada. Čega se plašila, i od čega je bežala. Od nesreće i jada svoga naroda. Mi smo, zločine koje su pojedini Srbi počinili, i priznali i platili. I stidimo ih se. Ne slavimo ih.Naprotiv, takve ljude, te Srbe preziremo, a njihove žrtve veoma poštujemo. Bez obzira da li su to Bošnjaci, Hrvati ili Albanci. A Oluje, Oluje treba drugi da se stide.

Premijer Srbije je rekao da danas, Srbija, konačno, ima snage da kaže šta je bila Oluja.

- Najveća etnička promena sastava stanovništva posle drugog svetskog rata, i pogrom – to je bila Oluja. Etničko čišćenje, i besmisleni pokolj. I neka niko, od nas, ne očekuje da ćemo te činjenice ubuduće prećutkivati. Rat jeste gotov, i lepo su to napisali u Zagrebu, i više ga neće biti, ali to nikako ne znači da ćemo mi, da će Srbija, pristati da zaboravi sopstvenu istoriju, sve pobede i sve poraze, a pogotovo da zaboravi svoje žrtve, i svoj narod.

Na kraju je Vučić rekao da želi bar delimično da ispravi jednu, dvadeset godina dugu nepravdu.

- Želim da ovde u Rači, svima vama, prognanima i žrtvama, kažem ono što je Srbija i tada mislila, ali nije umela, ili nije smela, ili nije htela da kaže. Dozvolite mi da kažem, da kažem glasno i pokajnički što te reči izgovaramo sa dvadeset godina zakašnjenja:
Dobrodošli Srbi. Dobrodošli Krajišnici. Dobrodošli, braćo. Dobrodošle sestre. Dobrodošli, svojoj kući. Boro, Milane, Vaso, Cuko, Rado, Drago, Branka, Dragane, Dobrice, Stanko... Stigli ste, u vašu Srbiju.

Neka je večna slava svim nevinim žrtvama. Živeli Krajišnici, živela Srbija - viknuo je na kraju svog govora premijer Srbije Aleksandar Vučić što je značilo i da je obeležavanje Dana sećanja na stradanje i progon Srba u akciji "Oluja".

Prisutnima se potom obratila devojka iz kolone Đurđica Popović, a zatim predsednik RS Milorad Dodik i na kraju premijer Srbije Aleksandar Vučić.

 

Hrvatska je slavljenju akcije etničkog čišćenja i masovnih zločina u "Oluji" nad Srbima kao državnog praznika ove godine dodala i vojnu paradu, dok međunarodna zajednica, uključujući NATO i EU, koje su Hrvatsku u međuvremenu primili u članstvo, ćuti kao što je ćutala i prije 20 godina, saopštio je "Veritas".

Predstavnici udruženja žrtava "Oluje" kažu da još nema napretka u kažnjavanju odgovornih za ratne zločine koji su tada počinjeni.