U Srbiji 334 preduzeća iz zemalja sa crne liste EU

U tekstu pod naslovom "U Srbiji 334 preduzeća iz zemalja sa crne liste EU", navodi se da Evropska unija uvodi registar krajnjih vlasnika firmi, kako bi sprečila izbegavanje plaćanja poreza i pranje novca preko of šor zona, što će u budućnosti imati posledice i po Srbiju.

Poslovanje firmi registrovanih u of šor zonama nije nelegalno, ali se one često zloupotrebljavaju za prikrivanje imovine, izbegavanje plaćanja poreza i pranje novca.

Evropska unija (EU) je zbog toga sastavila crnu listu of šor zemalja, na osnovu informacija koje su joj dostavljale države članice.

Na listi EU, objavljenoj sredinom prošle godine, nalazi se 30 zemalja označenih kao "zone koje ne sarađuju".

Trenutno je vlasništvo 334 firme iz Srbije, kako se tvrdi u tekstu, skriveno u nekoj od zemalja sa crne liste EU.

Prema podacima Agencije za privredne registre, najviše of šor vlasnika srpskih firmi registrovano je na Britanskim Devičanskim Ostrvima - 147, slede Panama sa 35 i Lihtenštajn sa 33.

Prema navodima CINS-a, u Andori su registrovana četiri of šor vlasnika srpskih firmi, u Monaku 4, u Gernziju 3, na Sejšelima 19, Liberiji 6, Mauricijusu dve, u Hong Kongu 15, Brunejima tri, na Maršalskim Ostrvima 9, Nijueu jedna, u Belizeu 22, Bahamima 12, na Svetom Vinsentu i Grenadinima 9, Svetom Kristoforu i Nevisu pet, Kajmanskim ostrvima četiri, i u Angvili jedna.

Među srpskim firmama, koje su kupili vlasnici skriveni u nekoj od of šor zona sa crne liste EU, autor teksta navodi, najstarije je srpsko preduzeće za proizvodnju, distribuciju i prikazivanje filmova "Beograd film", koje je tokom 2007. godine kupio Nikola Đivanović za neto više od tadašnjih devet miliona evra.

Kako dodaje, kasnije se ispostavilo da je iza kupca bioskopa zapravo bila mreža of šor preduzeća - a iza njih Đivanovićeva firma sa Bahama i grupa bivših rukovodilaca Beograd filma.

Đivanović, koji je potom optužen za pranje novca, utaju poreza i zloupotrebu službenog položaja, sa Tužilaštvom je 2012. godine sklopio sporazum, posle kojeg je osuđen na tri godine zatvora zbog zloupotrebe službenog položaja, dok je optužba za pranje novca odbijena.

Kupovina Beograd filma je samo jedan od primera zloupotrebe takozvanih of šor zona za kriminalne aktivnosti, navodi CINS i dodaje da je u slučaju Panamskih papira isplivalo da je u Panami registrovan krajnji vlasnik srpske firme Inex-Immoguard, koja se bavi fizičko-tehničkim obezbeđenjem.

"Kikindski biznismen Dejan Babić, koji je hapšen prošle godine zbog navodnih malverzacija u svoja dva preduzeća, suvlasnik je firme Agragold doo, zajedno sa još jednom firmom sa Paname", piše CINS.

Među panamskim vlasnicima srpskih firmi nalazi se i kompanija Logfor Inc, koja poseduje četiri domaća preduzeća, među kojima je i Atomski zdesna - preduzeće koje nosi isti naziv kao i film reditelja Srđana Dragojevića i koje je sada u likvidaciji, a bilo je i u njegovom posrednom vlasništvu, dodaje se.

U tekstu se takođe navodi i tajno vlasništvo Miroslava Miškovića u Univerzal banci, preko koje su of šor firme sa Kipra, Britanskih Devičanskih Ostrva i Belizea bile međusobno povezane i poslovale sa Miškovićevim kiparskim holdingom Hemslade Trade Limited, uz podsećanje da je NBS 2014 oduzela dozvolu za rad toj banci.

Of šor kompanije su korišćene i prilikom privatizacije nekoliko firmi iz poznata 24 slučaja spornih privatizacija i poslovanja preduzeća, piše CINS i precizira da je reč o preuzimanju akcija u Luci Beograd i trgovinskom lancu C market, i prodaji udela u firmi Večernje novosti.

Pred Tužilaštvom za organizovani kriminal se trenutno vodi šest postupaka za pranje novca od kojih jedan uključuje slučaj kriminalne grupe Darka Šarića, koja je plasirala više od 20 miliona dolara nelegalnog novca, stečenog prodajom kokaina, koristeći of šor firme koje je u Delaveru osnovala agencija Harvard Business Services.

Šarićeva grupa "oprani" novac je investirala u kupovinu preduzeća u privatizaciji, nekretnina i poljoprivrednih gazdinstava.
Agencija Harvard Busineš Services, koja se nalazi u montažnoj kućici, pored osam firmi povezanih sa Šarićem i njegovim saradnicima, od 1981. godine je na svojoj adresi registrovala skoro 150.000 firmi.

Navodeći da je EU donela direktivu po kojoj će do juna 2017. sve njene članice morati da uspostave registar krajnjih, pravih vlasnika preduzeća, CINS zaključuje da će to u budućnosti imati uticaja i na Srbiju, ukoliko uspešno prođe proces pridruživanja Uniji.
U tekstu se međutim konstatuje da se Kipar, na kom je trenutno registrovano 795 vlasnika firmi iz Srbije, kao i američka država Delaver, ne nalaze na crnoj listi of šor zona EU.