Ruski vojni brodovi kroz Bosfor idu ka Siriji
Profimedia
Ruski vojni brod, Foto: ProfimediaKako navodi "Dejli mejl", na ruskim brodovima nalaze se tenkovi BTR-80, kamioni "ramaz" i radari za bombe, koji se koriste za otkrivanje improvizovanih eksplozivnih naprava.
Na jednom od brodova nalazi se i čamac BMK-T, koji se koristi za izgradnju montažnih mostova.
Brodovi su snimljeni na putu ka Siriji nakon što su u petak Velika Britanija, Francuska i SAD izvele napad na ciljeve u Siriji, zbog navodnog napada hemijskim oružjem u Dumi.
Stoltenberg i Erdogan razgovarali u Ankari
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg razgovarali su danas u Ankari, saopšteno je iz kabineta turskog predsednika.
Kako se navodi, sastanak je održan iza zatvorenih vrata i trajao je oko sat vremena, a nijedna strana nije o njemu izdala zvanično saopštenje, prenosi Tass.
Ranije u toku dana Stoltenberg je održao sastanak sa turskim ministrom spoljnih poslova Mevlutom Čavušogluom i ministrom za nacionalnu bezbednost Nuretin Čaniklijem, a među glavnim temama tih razgovora bila je priprema za predstojeći samit NATO u Briselu, koji bi trebalo da se održi 11. i 12 juna.
SAD i Britanija: Ruski hakeri izvršili napade na rutere
SAD i Velika Britanija danas su optužili hakerske grupe koje navodno podržava ruska vlada da su inficirali kompjuterske rutere širom sveta, tokom kampanje sajber špijunaže koja je na meti imala vladine agencije, poslovanja i ključne infrastrukturne operatere. Američki i britanski zvaničnici saopštili su novinarima da planiraju da izdaju uzbunu o mogućim napadima, prenosi Rojters. Napadi ciljaju, kako kažu, rutere koji predstavljaju ključni deo mrežne infrastrukture i mogu biti korišćeni za buduće napade.
EU se nije saglasila o novim sankcijama Iranu
Evropska unija nije postigla saglasnost za nametanje novih sankcija Iranu zbog protivljenja Italije i straha da kažnjavanje Teherana ipak ne bi sprečilo američkog predsednika Donalda Trampa da se povuče iz nuklearnog sporazuma.
Francuska, Nemačka i Velika Britanija predložile su uvođenje direktnih sankcija iranskim militantima i komandirima koji se bore u ime sirijskog predsednika Bašara el Asada, nadajući se da će time ubediti Trampa da ne odustaje od nuklearnog sporazuma, prenosi Rojters.
Međutim, naišli su na protivljenje Italije i Austrije.
Govoreći na marginama današnjeg sastanka ministara spoljnih poslova EU u Luksemburgu, pojedine diplomate su rekle da takav ishod znači da EU neće ispuniti rok koji je Tramp postavio sa zahtevom da se "popravi" ugovor sa Iranom, kojim je obustavljen program proizvodnje nuklearnog oružja u zamenu ublažavanje sankcija.
Kako se navodi, EU želi da održi sporazum, koji Tramp žestoko kritikuje, i do 12. maja će morati da odluči da li ostaje blaži režim sankcija ili ih ponovo uvodi Teheranu što će biti odustajanje od sporazuma.
"Izgleda da je nuklearni sporazum već mrtav, i što rizikovati jačanje radikala u Iranu i podrivanje naših šansi da tamo ostvarimo kontakt", rekao je jedan od diplomata.
Ambasador Francuske u UN: Prioritet obuhvatno političko rešenje
Francuski ambasador u Ujedinjenim nacijama, Fransoa Delatr, izjavio je danas da je prioritet SAD, Britanije i Francuske, koje su u subotu ujutro napale navodne sirijske lokacije sa hemijskim oružjem, da se napravi pomak u pronalaženju "obuhvatnog političkog rešenja" za sedmogodišnji sukob u Siriji.
Delatr je novinarima u sedištu UN u Njujorku rekao i da je nova rezolucija Saveta bezbednosti, koju su u subotu uveče predložile Francuska, SAD i Britanija, prvi put obuhvata ključne aspekte sirijske krize - hemijsko oružje, humanitarni pristup i političko rešenje, prenosi AP.
Prema rečima francuskog ambasadora, o nacrtu rezolucije večeras će, prvi put, diskutovati eksperti Saveta bezbednosti.
Delatr je naveo da za glasanje o tom nacrtu rezolucije ne postoji krajnji rok, istakavši da je cilj početi "ozbiljne i produktivne pregovore" s Rusijom i drugim članicama Saveta bezbednosti "kako bi se okončao zastoj u Siriji".
Inače, Rusija se protivi dvema ključnim odredbama nacrta - osudi upotrebe celokupnog hemijskog oružja, pogotovu navodnog hemijskog napada 7. aprila u predgrađu Damaska, Dumi, za koji Moskva tvrdi da se nikada nije dogodio, kao i uspostavljanju novog nezavisnog tela koje bi utvrđivalo ko je odgovoran za hemijske napade, napominje američka agencija.
Drugi diplomata, iz jedne od tri vodeće evropske države istakao je da Unija ima još četiri nedelje da donese odluku, dok je treći istakao da je malo verovatno da će EU uvesti nove sankcije do polovine maja.
Ministri zemalja EU složili su se da će nastaviti rad po tom pitanju u narednim danima.
UN: Date dozvole istražnom timu da radi u Dumi
Ujedinjene nacije saopštile su da su pružile sve neophodne dozvole za istražni tim Organizacije za zabranu hemijskog oružja (OZHO) u Dumi.
"Ujedinjene nacije pružile su neophodne dozvole da tim OZHO radi u Dumi. Nismo odbili nikakav zahtev da taj istražni tim ode u Dumu", rekao je portparol UN Stefan Dužarik, demantujući navode zamenika ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Rjabkova da tim ne može da pristupi Dumi.
Rjabkov je ranije danas rekao da tim istražitelja OZHO ne može da pristupi mestu navodnog hemijskog napada u sirijskoj Dumi, jer nemaju odgovarajuću dozvolu Ujedinjenih nacija.
On kaže da je tim istražitelja zaustavljen u Dumi, a kao razlog naveo je to da nemaju dozvolu Odseka za bezbednost Ujedinjenih nacija, prenosi AP.
Agencija navodi da njegova današnja izjava možda nagoveštava da neko blokira tim istražitelja OZHO, a Rusija i Sirija su pozdravile njihovu istragu.
Veruje se da je najmanje 40 osoba ubijeno u napadu na Dumu u kojem je navodno korišćeno hemijsko oružje.
Taj grad je, inače, do skoro bio pod kontrolom pobunjenika.
Direktor OZHO: Bezbednosni problemi u Dumi
Generalni direktor Organizacije za zabranu hemijskog oružja (OZHO) Ahmet Uzumdžu kaže da njihov istražni tim, "zbog bezbednosnih problema", još nije ušao u Dumu, dva dana nakon što su stigli u Siriju.
On je na izvršnom savetu OZHO naveo da su ruski i sirijski zvaničnici koji su prisustvovali sastanku u Damasku, rekli istražnom timu da i dalje postoje "bezbednosni problemi koji moraju da budu rešeni pre nego što tim uđe" u Dumu, prenosi AP.
Uzumdžu je rekao da se nada da će biti učinjeno sve što je neophodno kako bi tim mogao da uđe u Dumu što je pre moguće.
Tim će istraživati mesto navodnog hemijskog napada, gde se veruje da je 40 osoba poginulo. Navodni napad dogodio se 7. aprila, a sirijska vlada demantovala je da je koristila hemijsko oružje i pozdravila je istragu.
Mej: Sirija pokušava da prikrije činjenice,akcija opravdana
Britanska pemijerka Tereza Mej izjavila je danas da Sirija pokušava da prikrije činjenice o hemijskom napadu, uz asistenciju svog saveznika Rusije, ističući da je vojna akcija bila i "moralno i legalno opravdana".
Odluka Britanije da izvede vazdušne udare na Siriju bila je u nacionalnom interesu zemlje i nije rezultat pritiska američkog predsednika Donalda Trampa, rekla je Mej u obraćanju parlamentu.
"Nismo to učinili, jer je to od nas tražio predsednik Tramp, učinili smo to, jer verujemo da je to pravedna stvar i da nismo sami. Za akciju koju smo preduzeli postoji široka međunarodna podrška", naglasila je Mej, preneo je Rojters.
AP navodi da je Mej branila odluku Britanije da se pridruži SAD i Francuskoj u vazdušnim udarima na Siriju, napominjući da su pojedini poslanici zamerili da je trebalo da se prvo o tome glasa u parlamentu.
Mej je navela da vojna akcija "nije samo bila moralno opravdana, već i legalno".
povezane vesti
