Hrvati otimaju Srbima Sutjesku!

Nekadašnji predsednik SFRJ Borisav Jović za “Alo!” se oštro usprotivio prekrajanju istorije i pokušaju pojedinih ljudi u Hrvatskoj da “prisvoje” bitku na Sutjesci, za koju tvrde da je to bio hrvatski boj u kome su Srbi učestvovali samo na nivou statističke greške.

- Takve podatke nikada nisam čuo, niti video. Ne mogu da ih komentarišem. Radi se o jednoj tendenciji da se istorija malo prekroji u njihovu korist, a verovatno da je bila slična tendencija i sa druge strane. Moguće je i da je u pitanju pokušaj revizije istorije, koju znamo. Sa druge strane, ima mnogo stvari koje nisu dovoljno razjašnjenje kao, na primer, zašto Tito nikada nije došao u sukob sa Pavelićem ni u jednoj bici ili zašto on nikada nije posetio Jasenovac ni posle rata ili nije dao nalog da se Jasenovac oslobodi? Dakle, puno je stvari koje nisu jasne. Mislim da je revizija onoga što znamo, a da li je tačno to što znamo, mi to ne znamo - naveo je Jović.

Čedomir Antić, istoričar, kaže za “Alo!” da je reč o revizionističkoj besmslici i da bi trebalo uzeti u obzir ukupan sastav takozvane NOB-a odnosno Partizanskog pokreta.

- Odmah se vidi da je on dominantno srpski u Hravtskoj, BiH i drugim područjima. Kada je reč o Sutjesci, zna se gde je ona i ko živi na tom prostoru. Ta njihova potreba da sve stave u funkciju stvaranja “velike Hrvatske”, više nije ni banalna. Ona je prosto dirljiva! Narod koji ima takvu vrstu elite stvarno zaslužuje sažaljenje. Dakle, ja sam dirnut! Protiv fašizma i Pavelića se junački trebalo buniti pre pada Italije, a ne posle toga, kada je većina Dalmatinaca pošla u partizane i kada je na nekim prostorima malo značajniji bio hrvatski element. Prem tome, kada to govore, neka se sete da je Blajburg bio mesto na kome su Hrvati ubijali Hrvate. Nije samo reč o revizionizmu, jer on ne mora biti loš, već je reč o besmislici - objašnjava Antić.

Osvrćući se na podatak slovenskog istoričara Viktora Kučana, koga citira Večernji list, Antić navodi da su takve tabele potpuno besmislne pošto je se “Sutjeska” odvijala 1943. godine, u vreme kada se već znao ishod rata i kada je sedište tih operacija bilo u BiH.

- Jedna bitka u kojoj su nemačke i druge fašističke snage uspele da opkole veliki deo partizanske vojske ne znači da je tako bilo tokom čitavog rata. Krajnje je nemoralno navoditi Dalmaciju kao primer borbe protiv fašizma u uslovima u kojima se zna da je u Srbiji i drugim krajevima BiH, Hrvatske i Crne Gore počeo ustanak 1941. godine, da je u Srbiji bila najveća slobodna teritorija tokom te godine i da je u u Srbiji ustanak ugušen po sistemu gubitka više od 30.000 njenih građana - kaže Antić.

Podsetimo hrvatski “Večernji list” objavio je tekst u kom se tvrdi da je “antifašistička bitka na Sutjesci bila je u stvari hrvatska istorijska bitka i tu su Srbi praktično bili statistička greška”.