NAPADNUTA RUSIJA! Ukrajinci udarili s leđa specijalnim oružjem, eksplozije šokirale Kremlj!
Printscreen

Ali zato su se pojavili snimci na kojima se vide oštećeni bombarderi dugog dometa TU-22M3. Oštećeni zapravo nisu avioni na aerodromu Engels nego Djagiljevo kod Rjazanja, gde je rečeno da je eksplodirala cisterna za gorivo. I jeste i tom prilikom oštećena su dva bombardera dugog dometa.

Međutim, više od materijalne štete svi se bave sa tim sa čime je napala Ukrajina. Bilo je priče da je u pitanju dron, pa raketa s obzirom na snimak koji su zabeležile sigurnosne kamere u Saratovskoj oblasti pred sam pad na aerodrom.

Uvod u napad

Svi snimci bili su načinjeni komercijalnim satelitom, gde se vidi upravo baza Engels u Saratovskoj oblasti. Na stajanci bili su uslikani avioni avio cisterne Il-78, zatim strateški bombarderi Tu-95MS, Tu-160, ali i avioni spremni za poletanje.

Govorilo se da je spreman žestoki napad na Ukrajinu, jači nego svi oni koji su izvedeni od 8.oktobra 2022. Par puta dizana je uzbuna, a snimci baze, aviona i raketa kružili su društvenim mrežama. A, onda šok. Pojavio se prvo snimak trenutka samog napada na bazu, a onda još dva.

Interesantno je ono što se čuje, odnosno sam zvuk, kao da je u pitanju krstareći projektil, a ne dron kamikaza koji dostiže veliku daljinu. Inače ako se pogleda karta baza Engels u Saratovskoj oblasti udaljena je od Harkovske u Ukrajini 709 km.

Ostaje pitanje šta je to letelo, a onda usledila jaka detonacija i bljesak.

 

 

Najbliže isti i onom što se desilo bilo je saopštenje Ministarstva odbrane Rusije, koje je navelo da je napad izvela Ukrajina sa dronovima i da su poginule tri osobe, a uništena dva aviona.

 

 

„Ujutru 5. decembra Kijevski režim je pokušao da mlaznim bespilotnim letelicama sovjetske proizvodnje izvrši udar na vojne aerodrome „Djagilevo” u Rjazanjskoj oblasti i „Engels” u Saratovskoj oblasti. Ukrajinske bespilotne letelice koje lete na maloj visini presrele su PVO Vazdušno-kosmičke snage Rusije. Usled pada i eksplozije fragmenata mlaznih dronova na ruskim aerodromima, na dva aviona je lakše oštećena obloga trupa. Tri ruska vojna lica koja su bila na aerodromu smrtno su ranjena“, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.

Onda ubrzo se javio i ratni dopisnik Aleksandar Koc koji je naveo da je napad na aerodrom strateške avijacije Engels izveden, ne sa dronom nego strateškom besiplotnom letelicom sovjetske proizvodnje TU-141 Striž koja je preletela rastojanje od 709 km i zakucala se u aerodromsku pistu.

Inače ova bespilotna letelica poznata je i srpskim čitaocima, jer se pre nekoliko meseci, odnosno u martu 2022 se zakucala, odsnosno pala je u širi centar Zagreba u blizini Jarunskog jezera, kada se obrušila uz detonaciju na parking studenstskog doma.

Bilo je tu svakakvih, bajki, basni, mitova i legendi o tome ko je poslao ovu bespilotnu letelicu, kako je NATO sistem ranog upozoravanja otkazao pa je o tome govorio i hrvatski ministar odbrane Mario Banožić, da je mnogo toga „Vojna tajna“.

Bilo kako bilo očigledno je jedno da Ukrajina ove besiplotne letelice i dalje čuva za napade na visokovredne ciljeve i da dosta njih iako je oboreno od strane ruske PVO i dalje postoje, ali se mnogo manje koriste.

Takođe, ovde valja podsetiti i da je meta napada bio i aerodrom u blizni Rjazanja gde su locirani bombarderi dugog doleta TU-22M3. Kako se tvrdilo zapalila se cisterna za gorivo. Ona na kamionu ili avio za sad nije poznato.

Strateška avijacija oružanih snaga Ruske Federacije kao vazdušna komponenta nuklearne trijade. Posle raspada SSSR-a 1998. strateška avijacija se preformirala u 37. vazduhoplovnu armiju Vrhovne komande za strateške namene. Od 1. decembra 2009 radi efikasnije i centralizovane upotrebe strateške avijacije svrstani su u Komandu daljne avijacije u bazi Engels u Saratovskoj oblasti i predstavlja operativno strateški sastav oružanih snaga Rusije, potčinjen komandi Ratnog vazduhoplovstva. Glavnu snagu strateške avijacije čini 64 aviona TU-95, 16 bombardera Tu-16, 90 bombardera dugog dometa TU-22M3. Od 2007 godine pokrenuti su bili letovi i patroliranja neutralnim vodama od severa Evrope do Pacifika. Misije koje se i danas izvršavaju uprkos ratu u Ukrajini traju i danas od 10 do 22 sata na visinama od preko 10.000 m u grupama dva do četiri aviona od Atalntika, Severno-ledenog do Tihog okeana.

Inače Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da je troje poginulo, a dva ratna ratna aviona su oštećena u ukrajinskom napadu na dve vazdušne baze u regionima udaljenim od rusko-ukrajinske granice i da su gađane su dronovima.

„Ukrajinski udar dronom na dve ruske vazdušne baze u oblastima Rjazanj i Saratov doveo je do smrti tri pripadnika vojske i manjih oštećenja na dva aviona“, saopštilo je u ponedeljak Ministarstvo odbrane Rusije.

Koncern Tupovljev koji je poznat po proizvodnji strategijskih bombardera napravio je i strategijsku bespilotnu letelicu „jastreb“ dometa 3.800 km. U pitanju je izviđačka besiplotna letelice. Plan Tupovljeva bio je da se napravi letelica koja bi izvodila osmatračke letove na Zapadu, iza „Gvozdene zavese“ u dubini teritorije NATO.

Verzija Tu-141 koristi se za operativno izviđanje i lansiral se sa posebne prikolice TOU-141. Osim letelice i lansera postoji i transportno vozilo TZM-141, sistem za kontrolu TPU-141 i stanica ya obradu i dešifrovanje informacija POD-3.

Bivša Sovjetska armija imala je u svom naoružanju čak 152 ovakve letelice.

Posle raspada SSSR-a one su ostale u naoružanju ruske, ali i ukrajinske vojske, s tom razlikom, što su ovu stratešku bespilotnu letelicu Rusi izbacili iz operativne upotrebe pre skoro nešto više od 10 godina.

Pratite vesti sa fronta.

Komentari (0)

Loading