REZERVE LITIJUMA I MINERALA U UKRAJINI SU BAŠ USRED RATNE ZONE: Američki obaveštajac tvrdi da se OVO krije oko Marijupolja! (FOTO)
Foto: Printscreen

Kako se tvrdi, najveća nalazišta koja su otkrivena uglavnom su oko područja Marijupolja, lučkog grada koji je bio najveće poprište poslednjih dana.

"Ovo možda nije glavni razlog invazije, ali nedvosmisleno je rudno bogatstvo Ukrajine jedan od razloga zašto je ova zemlja toliko važna za Rusiju", rekao je Rod Šonover, bivši direktor Odelenja za životnu sredinu i prirodne resurse američke Nacionalne obaveštajne službe, prenosi Poslovni dnevnik.

Danas se litijum koristi u velikim količinama za razne svrhe kao što je proizvodnja baterija, za polimerizaciju elastomera, u građevinarstvu kao i za organske sinteze u farmaciji i argohemijskoj industriji. Iz ovog razloga mnogi litijum nazivaju novom naftom.

Od 2007. najvažniji segment upotrebe litijuma su primarne (takozvane "litijumske") baterije i akumulatori (sekundarne ili litijum-ionske baterije). Bez litijuma nema mobilnih telefina, automobila, laptopova..., stoga je jasno zašto bi se i zbog tog minerala mogli voditi ratovi, napominje se.

 

 

Inače, ukrajinski litijum počeo je da privlači svetsku pažnju još prošle godine, pre nego što je ruska invazija zaustavila istraživanja. Naime, prošlog novembra, australijska kompanija European Lithium rekla je da je blizu osiguravanja prava na dva obećavajuća nalazišta litijuma u regiji Donjeck i Kirovograd, u središtu zemlje. Istog meseca, kineska kompanija Chengxin Lithium takođe je zatražila prava na neke depozite, što bi omogućilo Kini da osvoji prvi depozit u Evropi.

"Budući da nema razvijenih ležišta, sumnjam da su resursi litijuma motivacija za napade na jugoistoku", kaže Šunover za Renewable Matter ali upozorava, da ako ova regija padne pod rusku kontrolu, rezerve litijuma sigurno bi bile od koristi za Kremlj.

Jedan od retkih geologa koji su videli ove drevne stene je Andrea Dini, istraživač na talijanskom CNR-ovom institutu za geoznanost i georesurse, koji je sudelovao u tri kampanje u rudniku Horošiv-Volodarsk u severnoj Ukrajini.

"Rudnik koji sam video nikada nije proizveo litijum, jer njegove stene sadrže litijumove minerale koji sadrže fluor i problematične su u metalurškim procesima odvajanja metala. Od 1991. Ukrajinci ovde vade uglavnom drago kamenje", kaže Dini.

Ipak, u poslednje dve decenije, ukrajinski geološki zavod proveo je naučna i strateška istraživanja, i otkrili su nekoliko područja s litijumovim mineralima kao što je spodumen s vrlo visokim potencijalom.

"Vrlo drevne stene za koje su zainteresovani proizvođači litijuma su pegmatiti koji sadrže spodumen – mineral koji industrija preferira. Ove stene nemaju zagađujuće metale kao što su olovo, cink i kadmijum, ali sadrže silikate koji se kao otpadni materijal mogu prodati keramičkoj industriji. Ukratko, ništa se ne baca", objašnjava Dini i poručuje kako Ukrajina i Srbija verovatno imaju najveći potencijal za vađenje litijuma u celoj Evropi.

Inače, Ukrajina ima 10 odsto svetskih rezervi gvožđe, 6 odsto titanijuma i 20 odsto grafita, a u Ukrajini ima i više od samih minerala. Na primer, na severoistoku, u blizini ruske granice, nalazi se 400 miliona godina star sedimentni bazen ispunjen organskim materijalom i stenama crnog škriljevca koje nose u sebi velike količine uglja i metana. Potencijal je ogroman, a u prilog tome ide i podatak da je deo energetske nezavisnosti SAD posledica vađenja metana iz ovih stena na tlu SAD.

Postoji još jedan sektor koji je usko povezan s ukrajinskim resursima: italijanska keramika. Naime, kvalitet italijanskih keramičkih pločica zavisi od uvoza gline i kaolina iz Ukrajine, minerala koji se vadi iz kamenoloma Donbasa. U italijanskoj keramičkoj industriji, 25 odsto sirovina uključujući glinu koja se smatra cenjenom dolazi iz Ukrajine.

BONUS VIDEO

Komentari (0)

Loading