ZAPAD IMA SAMO JEDAN CILJ Uništiti Putina, iznet detaljan plan
Alo! Ilustracija /J.V.

 

Zbog stranih faktora koji se u Jermeniji i Azerbejdžanu ukrštaju na razne načine, kao i zbog krhkog primirja uspostavljenog u tom regionu nakon četrdesetčetvorodnevnog rata iz 2020, konflikt između Bakua i Jerevana pogodno je tle na kome bi Zapad mogao da pokuša da razvije front preko koga bi Rusija mogla da bude ometana da uspešno okonča specijalnu operaciju u Ukrajini, smatra geopolitičar Srđan Perišić.

Zapadne sile žele rat Azerbejdžana i Jermenije

Pozicija Rusije na Kavkazu jasno je izneta na početku rata u Ukrajini – tada je ruski predsednik Vladimir Putin razgovarao sa zvaničnicima i iz Bakua i iz Jerevana, kada je naglašeno da u Nagorno Karabahu ne sme da se ponovo razbukta sukob, podseća on. Međutim, i Jermenija, i Azerbejdžan trpe uticaje stranih sila – u slučaju Azerbejdžana, to je Turska, u slučaju Jermenije to je Francuska.

- Ti uticaji nisu dominantni, ali u sveopštem ratu koji se vodi protiv Rusije, oni itekako mogu da iniciraju sukob između Jermenije i Azerbejdžana. Ovaj najnoviji sukob vidim upravo kao delovanje zapadnih elemenata, koji su ovde našli zajednički interes, da se Rusija razvuče i ponovo mora da gasi požar koji izbija na Kavkazu - smatra Perišić.

Perišić nije ubeđen da će se sukob razbuktati – Rusija će, možda povećati broj pripadnika mirovnih snaga na liniji razgraničenja u Nagorno Karabahu. Sasvim je sigurno da Moskva od početka rata u Ukrajini sa posebnom pažnjom gleda na region Kavkaza.

Baku je svestan da Rusija u Ukrajini brani i Azerbejdžan

Istoričar Dragomir Anđelković podseća da je Zapad već pokušao da Rusiji napravi probleme u pozadini, organizujući neuspelu obojenu revoluciju u Kazahstanu. Svestan da oni koji rade protiv Rusije, rade i protiv samog Azerbejdžana, Baku manje koristi novonastalu situaciju u Ukrajini, smatra Anđelković. Međutim, verovatno pod uticajem raznih stranih faktora, Azerbejdžan je podstaknut da vrši akcije koje remete ranije zaključene mirovne sporazume.

- Mislim da (azerbejdžanski predsednik Ilham) Alijev shvata koliko je bitka koju Rusija danas vodi bitna za opstanak i njegove države, čak i njegove lične vlasti. Ali, s druge strane, evidentno je da oni koji od Azerbejdžana žele da naprave alternativno gasno izvorište Rusiji, sada vrše pritisak da nešto preduzme i Rusiji napravi probleme u pozadini. Poznajući geopolitičku lukavost Bakua, verovatno je Alijev preduzeo mere da zadovolji takve zahteve, ali neće ići suviše daleko da se ne bi našao na drugoj strani u odnosu na Rusiju - smatra Anđelković.

Rusija je prvi put javno optužila Azerbejdžan za kršenje primirja u Nagorno-Karabahu jer više nema vremena, ni nerava za nijanse, kao što je imala pre početka rata u Ukrajini, navodi on.

Odnosi između Jermenije i Azerbejdžana napeti su otkako su dve bivše sovjetske republike proglasile nezavisnost 1991, zbog regiona Nagrono-Karabah, naseljenog Jermenima, a koji je zvanično teritorija Azerbejdžana. Ovaj region proglasio je nezavisnost uz podršku Jermenije.

Tri decenije, ovaj konflikt bio je zamrznut – do 27. septembra 2020, kada su se vojske Azerbejdžana, Nagorno-Karabaha i Jermenije ponovo sukobile. U ratu koji je trajao 44 dana, Azerbejdžan je uspeo da zauzme oko 300 naselja, a borbe su okončane sporazumom od 10. novembra 2020, uz posredovanje Moskve. Oko 2000 ruskih vojnika poslato je kao mirovne trupe na liniju razgraničenja.

Januara 2021, lideri Rusije, Jermenije i Azerbejdžana potpisali su sporazum o razvoju ekonomskih veza i infrastrukture u regionu, a osnovana je i trilateralna komisija za Nagorno-Karabah.

Nedavno je održan i sastanak između šefova diplomatija Azerbejdžana, Jermenije i Rusije o situaciji u Karabahu, na kojem je, kako se navodi u saopštenju ruskog Ministarstva spoljnih poslova, dotaknuto i pitanje mirovnog sporazuma između sukobljenih strana.

Bez obzira na mirovne inicijative, azerbejdžanska vojska je 24. i 25. marta izvršile su četiri napada bespilotnim letelicama na položaje vojske Nagorno-Karabaha, a potom su ušle i u zonu odgovornosti ruskih mirovnih trupa.

Više informacija o dešavanjima u Ukrajini pročitajte u NAŠEM BLOGU.

BONUS VIDEO:

Komentari (0)

Loading