NE DAJ BOŽE! Arsenal najveće države na svetu poseduje i oružja od kojih nema odbrane

Ekipa Alo!

Vesti

23.09.2022

07:00

Pretnja ruskog predsednika Vladimira Putina, koji je u utorak oglasio delimičnu mobilizaciju 300.000 rezervista zbog rata u Ukrajini, da će u slučaju napada na rusku teritoriju upotrebiti sva moguća sredstva, žestoko je ustalasala duhove na Zapadu koji strahuju da je nuklearni rat bliži nego ikad! Ako se u obzir uzme i da Rusija ima gotovo 6.000 aktivnih projektila i ukupno više od 50.000 nuklearnih glava, jasno je zašto su ovi strahovi dosegli nivo panike.

NE DAJ BOŽE! Arsenal najveće države na svetu poseduje i oružja od kojih nema odbrane — Pixabay.com/geralt

prethodna vest

GRENEL SAGLASAN: Nije bilo genocida u Srebrenici

17:27

Vesti 0

sledeća vest

Uživo POGOĐENA VOJNA BAZA U IRANU Oborene tri izraelske bespilotne letelice (FOTO/VIDEO)

07:22 >> 16:49

Vesti 0

Procenjuje se da Rusija ima 5.977 nuklearnih projektila, od kojih svaki može da nosi po deset i više nuklearnih bojevih glava, a po čemu je ta država prva u svetu (druge su SAD sa 5.428). I Rusija i SAD imaju po 1.600 projektila raznih tipova koji u svakom trenutku mogu biti upotrebljeni, s tim što, kako procenjuju obaveštajci, Rusija povećava broj aktivnih projektila.

U rezervama, prema procenama zapadnih obaveštajaca, Rusija drži neverovatnih 45.000 bojevih glava, među kojima su neke koje su „penzionisane“, kao i one koje su rastavljene, ali dosta brzo mogu ponovo biti sastavljene.

Upotreba samo u samoodbrani

Prema doktrini odbrane ruske vojske iz 2010. godine, nuklearno oružje da se upotrebi „u slučaju nuklearnog ili drugog napada oružjem za masovno uništavanje“ na Rusiju, kao i ako je opstanak države ugrožen u konvencionalnom ratu.

Ruske nuklearne raketne baze nalaze se u Kozelsku, Tatiščevu, Užuru, Dombarovskoju, Kartalaju i Alejsku. Ruske nuklearne podmornice naoružane nuklearnim projektilima imaju matične baze u Nerpičji, Jagel Naji i Rjabčiji, a nuklearni bombarderi na aerodromima Ukrajinka i Engels.

Što se samih projektila tiče, Zapad najopasnijim smatra „RS-28 sarmat“ (NATO naziv „satana 2“), supertešku interkontinentalnu balističku raketu sa termonuklearnim bojevim glavama kojih može biti deset jačih ili 15 nešto slabijih, a postoje i kombinovane varijante za uništavanje neprijateljskih antiraketnih sistema. Ruska armija je ove projektila označila kao najvažnije oružje u slučaju globalnog rata.

Crni scenario: Od lokalnog do totalnog nuklearnog sukoba

Dosadašnji scenariji upotrebe nuklearnog naoružanja podrazumevali su da je moguće njihovo lokalno korišćenje, koje bi veoma lako moglo da preraste u totalnu kataklizmu.

Naime, procenjuje se da bi prvo bilo upotrebljeno taktičko nuklearno naoružanje kraćeg i srednjeg dometa s manjom snagom. U slučaju da jedna strana u sukobu doživi teška razaranja zbog kojih bi mogla da bude poražena, bilo bi pritisnuto „crveno dugme“ i lansirano ono najjače – interkontinentalni projektili s ogromnom brojem termonuklearnih bojevih glava.

Ruska mornarica opremljena je nuklearnim torpedima „posejdon“ (NATO: Kenjon), koji su dizajnirani za stvaranje cunamija visokog 500 metara i pride radijacijom kontaminiraju široke priobalne pojase neprijateljskih država opasnim kobaltom-60. Smatra se da su ova torpeda imuna na većinu poznatih zapadnih protivmera. Brzina ovih torpeda iznosi minimum 100 kilometara na sat, a domet im je oko 10.000 kilometara, dok plove na dubini do 1.000 metara, a opremljeni su stelt tehnologijom, zbog čega ih je praktično nemoguće uništiti.

Drugi ogroman problem po neprijatelje Rusije predstavljaju hipersonični projektili koji mogu da nose nuklearne bojeve glave, poput Kinžala li Avangarda koji su se odlično pokazao u Ukrajini, ali kao projektili s „običnom“ bojevom glavom, odnosno nenuklearnom. Ovi projektili se čak mogu montirati i u nos interkontinentalnih balističkih projektila, koji ih prilikom poniranja iz svemira lansiraju na neprijateljske mete. Pošto budu lansirani ovi projektili ponovo dostižu hipersonične brzine, zbog čega je veoma teško odbraniti se od njih. A interkontinentalnim raketama moguće je pogoditi bukvalno bilo koju tačku na našoj planeti.

Ako se tome doda i nepoznat broj nuklearnih bojevih glava koje mogu da nose „iskanderi“, ali i drugi sporiji projektili zemlja-zemlja, kao i takođe nepoznat broj nuklearnih granata za dalekometna artiljerijska oruđa, jasno je da će rat u Ukrajini uskoro biti završen na, makar zvanično, obostrano zadovoljstvo, jer u suprotnom postaje sve izvesnija nuklearna kataklizma u kojoj niko neće biti pošteđen pošto bi druge države, koje takođe imaju nuklearno naoružanje, sigurno upotrebile svoje u takvom sukobu.