EMBARGO NA RUSKU NAFTU JE "DIMNA ZAVESA" Amerika i EU je kupuju u velikim količinama koristeći "rupu" koju su sami napravili

Evropljani već duže vreme dobijaju takozvanu„letonsku mešavinu“, a sada i američke kompanije koriste zaobilazne puteve. Trejderi uspešno kriju poreklo nafte „kako bi sačuvali isporuke“, a domaći proizvođači ostaju korak ispred sankcija.

U Sjedinjenim Državama od aprila na snazi je embargo na uvoz ugljovodonika iz Rusije, ali su u maju u luke Njujorka i Nju Džersija stigli tankeri i to verovatno sa ruskom naftom.

Kako piše „Volstrit džornal“, pošiljaoci i prerađivači kriju njeno poreklo, ali je isporučuju na svetsko tržište. Tako je u države Njujork i Nju Džersi stiglo gorivo, delimično napravljeno od ruskih sirovina.

„Letonska mešavina, indijsko-ruska nafta“

U SAD gorivo je stiglo preko Sueckog kanala i Atlantika iz indijskih rafinerija nafte. Prema otpremnim dokumentima, kao i podacima analitičke kompanije "Refinitiv" i analizi Helsinškog centra za istraživanje energije i čistog vazduha, ove kompanije su veliki kupci ruskih ugljovodonika.

Zaobilaznim putevima gorivo već ide i u Evropu. Tako je još u aprilu Blumberg izvestio kako evropska preduzeća prevazilaze ograničenja: trejderi trguju takozvanom letonskom mešavinom iz različitih vrsta nafte, gde manje od 50 odsto čini ruska. Prema njihovim rečima, kompanija „Šel“ ne smatra da je to kršenje sankcija.

Sada se pojavila „indijsko-ruska“ nafta. Azija je u aprilu prvi put pretekla Evropu po kupovini ugljovodonika iz Rusije. Indija je kupila posebno veliku količinu: od februara oko 62,5 miliona barela, što je tri puta više nego u istom periodu prošle godine.

Pritom, od početka proleća isporuke naftnih derivata iz Indije u Evropu povećale su se za 30 odsto, a u SAD za 43 odsto.

Tako, dobivši iz Rusije sirovine sa popustom (sada je to oko 20 odsto), jer se Urals prodaje po ceni od 89-92 dolara za barel, Indija dobro zarađuje na preprodaji.

Glavni kupci resursa u Indiji su privatne rafinerije nafte (državne obično kupuju resurse po godišnjim ugovorima). Indijski tv kanal NDTV napominje da su u vreme kada zapadne kompanije izbegavaju rusku naftu, indijske rafinerije kao što su „Reliance Industries“ i „Nayara Energy“ ove godine postali najveći uvoznici.

Prerađivači ne kriju da ostvaruju veliki profit zbog smanjenja unutrašnje prodaje i agresivnog povećanja izvoza goriva, između ostalog i u Evropi. „Postižemo rentabilnost u visini više od 30 dolara po barelu“, navodi predstavnik jedne.

Azijske zemlje profitirale

U uštini, Azijci su iskoristili situaciju: napravili su zalihe nafte po razumnoj ceni, a zatim je isplativo preprodali. Međutim, Rusija ovde ništa ne gubi. Nafta treba da se proda, inače se mora smanjiti eksploatacija. A to kao posledicu povlači zamrzavanje bušotina uz njihovu kasniju dekonzervaciju, što opet znači ogromne troškove.

Štaviše, u svetlu rekordnih kotacija, prihodi od izvoza energetskih resursa su porasli jedan i po put. Nafta i gas u aprilu su doneli prihod od 1,8 bilion rubalja, a u martu – 1,2 biliona rubalja . Tako je ruski federalni budžet u januaru-aprilu već dobio polovinu od planirane sume za 2022.godinu od 9, 5 biliona rubalja.

Cene su sada toliko visoke da možemo sebi da priuštimo i popuste i „zaobilazni izvoz“. Osim toga, cena će nastavljati da raste. To će se desiti pre svega zbog ozbiljne nestašice tankera. Gde će sada Zapad kupovati naftu? Ostale su Latinska Amerika, Afrika, kao i Bliski istok. Ali iz ovih regiona ugljovodonici se izvoze samo morskim putem tankerima. Sada su cene za najam brodova porasle za 50 odsto – do rekordnog nivoa u poslednjih deset godina“, objašnjava nezavisni ekonomski stručnjak Leonid Hazanov.

„Ruski trag“

Uzgred, pojedini eksperti skreću pažnju na to da su indijske isporuke ugrožene. Nju Delhi izvozi mnogo naftnih derivata, uključujući i benzin. Ali, kako piše indijski „Ekonomik tajms“, pošto Australija, SAD i Evropa uvode embargo na kupovinu goriva od Rusije, na udaru sankcija mogu se naći naftni derivati koje druge zemlje proizvode iz ruske nafte.

U najmanju ruku, zapadne države će početi da zahtevaju od indijskih izvoznika detaljan izveštaj o poreklu sirovina. Međutim, stručnjaci smatraju da je veoma teško pronaći „ruski trag“.

„Dokumenti se mogu napraviti tako da je teško išta razjasniti. Najjednostavniji način je da sipamo rusku naftu ESPO u tankere, dolazimo do broda iz Indije koji već nosi naftu sa Bliskog istoka. Sipamo u određenoj proporciji: saudijske nafte 70 odsto, a ruske 30 posto. I tu smesu šaljemo u Indiju. Pokušaj da proveriš“, objašnjava Hazanov.

Druga stvar je što Evropa nije u stanju da preko noći da pređe na ugljovodonike iz drugih regiona – neophodna je prestrojavanje rafinerija, za šta će biti potrebno od dve do četiri godine. Za to vreme može doći do tako ozbiljnog nedostatka goriva da će ekonomija EU jednostavno propasti. Zbog toga će Evropljani morati da zatvore oči na pitanja poput „kakva je ovo mešavina“ i „odakle se pojavila“?. Štaviše, postoji verovatnoća da će biti potrebno povećati isporuke naftnih derivata iz Rusije.

Rusija neće biti na gubitku

Zasad EU ostaje deklarativno za zabranu ruske nafte, a do kraja godine računa da odustane od skoro 90 odsto uvoza. Imajući to u vidu, neočekivano zvuči izjava predsednika SAD Džozefa Bajdena da se na Zapadu razmatra mogućnost kupovine ruskih sirovina ispod tržišne cene.

„Imate problem koji se pojavio sada kada Evropa odlučuje da još više ograniči kupovinu ruske nafte. Aktivno se razmišlja šta se može učiniti, možda i kupovati naftu, ali po sniženoj ceni“, izjavio je on.

Kremlj je već objasnio da na to ne treba računati. „Stvar je u tome da se tamo ionako nastavljaju logistički problemi, što dovodi do destabilizacije globalnog energetskog tržišta. Ali, naravno, Rusija neće ništa prodavati tako da bude na gubitku. Ako se negde smanjuje potražnja, negde se povećava. Dolazi do preorijentacije tokova“, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Da će Evropa negde drugde uspeti da nađe naftu posumnjao je već ministar privrede Švajcarske Gi Permelen. Sankcije protiv Rusije uvedene su sa ciljem da se što pre okončaju borbena dejstva na teritoriji Ukrajine, ali još uvek nema rezultata, izjavio je on za „Blik“. Političar je istovremeno predvideo još jedan krug rasta cena energenata zbog novih ograničenja. Prema njegovim rečima, Evropa će naravno pokušati da pronađe druge izvore snabdevanja, ali za to „niko u ovom trenutku nema spremno rešenje“.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI