DVE NATO ZEMLJE OPASNO ZAOŠTRILE ODNOSE Od pozivanja Amerike u pomoć do "zveckanja oružjem"

Turska ponovo optužuje Grčku da gomila trupe i naoružanje u istočnom Egeju uz maloazijsku obalu. Ankara zbog toga „zvecka oružjem”, dok u Atini tvrde da turski avioni svakodnevno ugrožavaju njen vazdušni prostor i da ima pravo na samoodbranu.

Neposredan povod za najnovije optužbe su bili grčki manevri koji su poslednjih dana održani na ostrvima Rodos i Lezbos.

„Grčka nastavlja da provocira, mi ne možemo više da ćutimo. Atina mora da se pridržava dogovora ili ćemo mi uraditi ono što je neophodno”, izjavio je turski šef diplomatije Mevlut Čavušoglu.

Predsednik Redžep Tajip Erdogan bez uvijanja preti : „Jedne noći mi možemo iznenada doći... Ukoliko odete predaleko, cena će biti previsoka. Grci, pogledajte istoriju, setite se Izmira”, poručio je on aludirajući na poraz Helena kod Smirne (sada Izmira) pre sto godina, posle čega je počeo masovni pogrom Grka, u kojem su mnogi završili u dubinama Egejskog mora.

U Ankari tvrde da se u poslednje vreme Grčka pretvorila u vojnu bazu Amerike i Francuske, pošto kupuje njihovo najsavremenije naoružanje. U Atini odgovaraju da imaju pravo na samoodbranu i da neće nikome dozvoliti da ugrožava suverenitet i teritorijalni integritet zemlje.

Preko zaoštravanja odnosa s Atinom Ankara sada očigledno želi da izvrši pritisak na NATO saveznike, pre svega na Ameriku, koji podržavaju Grčku u rešavanju otvorenih problema u Egeju i Mediteranu između dve susedne i formalno savezničke zemlje. Spor je zaoštren posle nedavne posete premijera Kirijakosa Micotakisa Vašingtonu. On je u Kongresu pozvao Ameriku da uslovi prodaju aviona F-16 Turskoj poštovanjem međunarodnog prva u Egeju.

U Ankari su to dočekali na nož, pogotovo zato što su se pre toga našli na udaru američkih sankcija zbog kupovine ruskih raketnih sistema PVO S-400. Turska je isključena iz proizvodnje i nabavke „nevidljivih” aviona F-35 i sada želi da kupi 40 novih F-16, ali na Kapitol hilu to uslovljavaju poštovanjem međunarodnog prava, odnosno grčkog vazdušnog prostora nad ostrvima u Egejskom moru.

U Atini iznova ponavljaju: mi poštujemo odredbe ugovora iz Lozane kojima su 1923. godine u Egeju povučene granice između dve zemlje. To potvrđuju i u zemljama EU. Kada su se predsednik Erdogan i Kirijakos Micotakis u martu poslednji put sreli u Istanbulu, tokom posete grčkog premijera Vaseljenskoj patrijaršiji, u prvim analizama se čak ishitreno govorilo o „novom početku” u odnosima dve zemlje.

Posle najnovijeg zaoštravanja odnosa, pitanje je kada će biti obnovljeni kontakti na najvišem nivou. „Dogovorili smo se da nećemo uključivati treće zemlje u naše sporove. Micotakis je to prekršio, on za mene više ne postoji... Nastaviću da sarađujem, ali samo sa časnim (grčkim) političarima”, izjavio je nedavno Erdogan, posle čega su prekinuti i razgovori članova Strateškog saveta dve zemlje koji su pokušali da pripreme teren za normalizuju odnosa.

Pratite najnovije VESTI SA FRONTA

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI