"Grešila sam, trebalo je brže da reagujemo"
EPA/ Friedemann Vogel

„Trebalo bi brže da reagujemo na agresivnost Rusije“, rekla je Merkelova u razgovoru, koji će biti objavljen u četvrtak, misleći na rusku okupaciju Krimskog poluostrva 2014. godine, koja je usledila nakon dogovora članica NATO-a o povećanju izdataka za odbranu na dva odsto. BDP-a.

„Nemačka je povećala troškove odbrane za NATO, ali još uvek nije dostigla cilj od dva odsto“, rekla je bivša kancelarka i dodala da ona sama „nije svaki dan držala vatreni govor u prilog“ povećanja budžeta za odbranu, prenosi RTVSLO

Rat u Ukrajini, 288. dan - Alo.rs

U intervjuu je rekla i da ne žali zbog odluke da podrži izgradnju nemačko-ruskog gasovoda Severni tok 2 i da bi zabrana projekta „opasno pogoršala” odnose Nemačke i Rusije.

Angela Merkel brani svoju dosadašnju politiku prema Vladimiru Putinu Međutim, prema njenoj oceni, zavisnost Nemačke od ruskog gasa nije samo rezultat ovog projekta, već i činjenice da Norveška, Velika Britanija i Holandija isporučuju nedovoljne količine gasa, prenosi nemačka novinska agencija DPA izvode razgovora.

Povodom sporazuma iz Minska, bivša kancelarka je rekla da bi Ukrajini trebalo dati vremena da postane jača, prenosi ruska novinska agencija Tass.

Sporazum iz Minska

„Sporazum iz Minska iz 2014. bio je pokušaj da se Ukrajini da vreme. Takođe je iskoristio to vreme da postane jača, što vidimo danas. Ukrajina 2014-2015 nije moderna Ukrajina“, rekla je Merkelova.

Prema njenom mišljenju, svima je bilo jasno da to neće rešiti problem. Ona je istovremeno izrazila sumnju da članice NATO-a mogu da podrže Kijev u meri u kojoj ga podržavaju sada.

Prošlog leta je pokušala da uspostavi razgovore sa Makronom i Putinom Merkelova je nedavno, u razgovoru za nemački nedeljnik Špigl, izjavila da je u leto 2021. godine, u poslednjim mesecima njenog rukovođenja nemačkom vladom, nastojala da uspostavi razgovore za smirivanje tenzija u Ukrajini, u kojima je francuski predsednik Emanuel Makron i Učestvovao bi i ruski predsednik Vladimir Putin, ali da tada više nije imala dovoljno uticaja.

Bivša kancelarka se nakon napuštanja funkcije našla pod lavinom kritika rekavši da je dozvolila Nemačkoj da postane previše zavisna od ruskih energenata. Pre odlaska, njena vlada je bila pod intenzivnim pritiskom saveznika, posebno Sjedinjenih Država, da odustane od izgradnje kontroverznog Severnog toka 2 ispod Baltičkog mora. Ovaj projekat je ove godine obustavila aktuelna nemačka vlada zbog ruske invazije Ukrajine.

Ne žali ni zbog migranata 2015

Dojče vele prenosi da Merkelova takođe ne žali zbog odluke da 2015. prihvati izbeglice, posebno iz Sirije. U to vreme Nemačka je prihvatala izbeglice, iako su za njih zvanično bile odgovorne druge članice EU, pošto Dablinska uredba predviđa da tražioci azila moraju biti registrovani u prvoj bezbednoj zemlji EU u koju uđu.

Umesto toga, Nemačka je dozvolila ljudima da prvo pređu granicu, a zatim da provere svoje zahteve za azil. U Nemačkoj je 2015. skoro pola miliona ljudi zatražilo azil, a sledeće godine još 750.000.

Na pitanje šta je uticalo na njenu odluku, Angela Merkel je u intervjuu odgovorila da je to „u skladu sa našim osnovnim pravima i vrednostima”. Na to je uticala i reakcija članova nemačkog društva koji su na železničkim stanicama dočekali pristigle izbeglice.

„Naravno da učim. Zato bih, kada pogledam unazad, radio mnogo ranije da se ovakva situacija kakva je bila u leto 2015. uopšte ne bi desila. Na primer, uz pomoć Sveta. Program hrane i pomoć izbegličkim kampovima u zemljama koje su bile posebno pogođene migracijama“, rekla je ona.

Pratite najnovije VESTI SA FRONTA

Komentari (0)

Loading