NEMAČKA TUMARA CELOM AZIJOM! Šolc se nada da će naći sebi "dostojnog" partnera
Alo

Nemačka kasni, budući da su neke zapadnoevropske zemlje taj korak načinile mnogo ranije i već imaju sklopljene saveze sa novim kolaborantima u ovom delu sveta, ali i u Indopacifičkom regionu.

Za Japan su SAD odavno snažan bezbednosni partner, kao i za Australiju i Južnu Koreju. Kina, od 2013. godine, nastoji da se u regionu pozicionira i ulaže u okviru "Inicijative pojas i put" (BRI), poznatije kao "Novi put svile". U zemljama poput Kambodže, Tajlanda, Indonezije i Sri Lanke, veliki infrastrukturni projekti finansiraju se kineskim novcem. Za to vreme, Berlin nastoji da uhvati priključak.

Tako se nedavno dogodio presedan vezan za Singapur koji, kako ističe "Dojče vele", slikovito pokazuje koliko je Berlinu stalo do ovog mogućeg ekonomskog saradnika. Istovremeno su, naime, u Singapur, otputovala dva ključna nemačka "igrača", kancelar i vicekancelar, Olaf Šolc i Robert Habek, koji vodi i resor privrede.

- Moramo da reorganizujemo našu trgovinsku politiku - poručio je Habek nedavno, na Azijsko-pacifičkoj konferenciji nemačke privrede (APK), ističući da je taj region mnogo veći od Kine i da se i te kako isplati naći alternativne kooperante.

Odnos Brisela i Asocijacije nacija jugoistočne Azije (ASEAN), podignut je na nivo strateškog partnerstva, počele su konsultacije o bezbednosnoj politici sa Japanom i Australijom, a postoji i sporazum o vazdušnom saobraćaju. Stagniraju, međutim, mnogi planirani sporazumi o slobodnoj trgovini u regionu sa partnerima kao što su Indija i Indonezija.

Nemačka vlada je, za sredinu iduće godine, najavila donošenje važne "kineske strategije", ali je, u sporazumu koalicionih partnera, Kina već opisana kao "suparnik sistema" zbog kršenja ljudskih prava. Usklađivanje ta dva dokumenta, delikatna je rabota, a biće i svojevrsno balansiranje na koje Peking gleda sa sumnjom.

Habek stalno ponavlja da bi nova trgovinska politika trebalo da bude "bazirana na vrednostima". On, kao "zeleni" političar, želi saradnju sa zemljama koje teže socijalnim standardima, zaštiti klime i zaštiti manjina. Ali, većina zemalja jugoistočne Azije ne ispunjava te standarde, ili njima upravljaju autokrate.

"Diverzifikacija" je postala reč koja neprekidno odzvanja, barem kad su ova dvojca nemačkih političara u pitanju. Zbog energetske krize i zavisnosti od Kine, s jedne strane i sve zategnutijih bilateralnih odnosa, s druge, Nemačkoj su potrebni novi partneri. Zaključak nije nov, konstatovan je još 2020. godine u takozvanim Indo-Pacifičkim smernicama, ali se njihova primena neopravdano razvukla, komentarišu mediji.

EU je, tek decembra 2021. godine, odgovorila konkretnom kontraofanzivom, promovišući "Globalnu kapiju", kao konkurenciju "Novom putu svile". Kroz nju zemlje u razvoju treba uzajamno da se podržavaju u izgradnji infrastrukture i digitalizaciji. Za tu namenu do 2027. valja, iz privatnih i državnih izvora, obezbediti oko 300 milijardi evra. Projekat, međutim, još nije ni startovao.

Vreme prolazi, a na goruće pitanje gde Nemačka, ekonomski, želi da bude za pet, deset, 20 godina, odgovora nema. Kina je, s druge strane, odavno postavila svoju mapu puta ekonomskog napretka. I dok su se Peking i Vašington godinama usmeravali na Indo-Pacifik, Nemačka se prvenstveno fokusirala na Kinu. Tako se došlo do, po Berlin, tužne, ali nepobitne činjenice da, pored ovih političkih teškaša, Nemačka igra samo epizodnu ulogu.

Tokom 16 godina na funkciji kancelarke, Angela Merkel je 12 puta putovala u Kinu koja je postala najvažniji trgovinski partner Nemačke i ključno prodajno tržište za mnoge nemačke kompanije. Sa svakim većim ugovorom koji su nemačke industrijske grupacije potpisale i koji je privlačio pažnju medija, nemačka zavisnost od kineskog partnera, sve više je rasla. Kritikovala je to opozicija, ali uzalud.

Uprkos svemu, vlada u Berlinu danas na Peking zvanično gleda kao na "sistemskog rivala". Osim toga, mogući rat oko Tajvana, između Kine i SAD, doveo bi Berlin u nezavidnu poziciju, ako bi morala da se odluči za partnera u NATO u slučaju eventualnog uvođenja sankcija. Posledice po nemačku ekonomiju, bile bi daleko katastrofalnije, nego u aktuelnoj energetskoj krizi.

Zato se traže alternative u Indo-Pacifiku i nemački političari bukvalno opsedaju ovaj deo sveta, zainteresovani za jugoistočnu i istočnu Aziju, kao nikada do sada. Zato je, početkom novembra predsednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer putovao u Japan i Južnu Koreju, zaustavivši se prvo u Singapuru. Kancelar Šolc je triput obilazio Aziju za 11 meseci.

Beg iz kineskog zagrljaja biće maraton za Nemačku, ocenjuje "Dojče vele". Vlada u Berlinu napokon shvata da je Azija više od Kine, ali su se stvari, u međuvremenu, iskomplikovale, jer su godine vladavine Angele Merkel uzele su danak.

Nova mantra vlade u Berlinu, "Azija je više od Kine", krupna je prekretnica u ekonomskoj politici u odnosu na eru Merkelove, koja je, kao i sa ruskim gasom, uvela Nemačku i na polju trgovine u nezdravu i, kako se pokazalo, po građane duboko nerazumnu zavisnost.

Šta je sa Singapurom, Vijetnamom ili Indonezijom, koja je nedavno bila domaćin samita G20? Bivša kancelarka bila je tek jednom u svakoj od te tri zemlje, iako su one, sa svojih oko 650 miliona stanovnika, svaka na svoj način, ekonomski "teškaši" Saveza južnoazijskih nacija ASEAN. Indonezija je prošle godine imala daleko najveći BDP od oko 1,19 biliona američkih dolara. Singapur, doduše, ima mnogo manju ekonomiju, ali ta visoko razvijena ostrvska država veličine Hamburga, ima veći BDP po glavi stanovnika nego SAD, ili Nemačka. Još jedan plus je činjenica da Singapur upravlja drugom po veličini kontejnerskom lukom na svetu i ključni je finansijski centar u Aziji.

Kada je reč o demokratiji i ljudskim pravima, Vijetnam nije ništa manje represivan i autoritaran od Kine. Ali, taj južni kineski sused uskoro će udvostručiti svoju ekonomsku proizvodnju za manje od deset godina i prestići razvijeniju Maleziju, pa u Berlinu shvataju da ne bi smeli da ga preskoče.

Brzi preokret biće kao maraton

Kina je, uprkos svemu, daleko najvažniji trgovinski partner Nemačke u regionu, a nemački privrednici, nadaju se da će tako i ostati, da im politika neće pokvariti biznis. Nemačka i Kina razmenjuju robu u vrednosti od oko 250 milijardi evra godišnje. Poređenja radi, obim trgovine sa Vijetnamom je samo 14,5 milijardi evra, a sa Singapurom, nešto više od 11 milijardi evra. Brzi zaokret je zato nerealan i put ka većoj diverzifikaciji nemačke spoljne trgovine biće pravi maraton, ocenjuju nemački analitičari.

Zavisnost od Kine i za litijumom

Konsultantska kuća "Ernst und Jang" ističe da je posebno velika zavisnost od Kine, na primer, kada se radi takozvanim retkim metalima ili litijumu. Od ruskog napada na Ukrajinu, zapadne vlade još intenzivnije razmatraju zavisnost od Kine koja je, između ostalog, glavni snabdevač retkim metalima.Kancelar Olaf Šolc je prošle nedelje naglasio da bi izrada nove strategije trebalo da obuhvati i korišćenje domaćih sirovina. Nemci se uzdaju i u Državni fond za finansiranje nivou EU, koji su predložili Berlin i Pariz za razvoj novih nalazišta sirovina u Evropi.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading