IZBORI U LETONIJI Proruske stranke doživele neuspeh
EPA/TOMS KALNINS

Stranka premijera Krisjanisa Karinsa Novo jedinstvo osvojila je 19 odsto podrške birača, dok je koalicija opozicionih stranaka Zeleni i Savez seljaka Letonije bila druga sa 12,5 odsto podrške.

Novi centristički izborni savez Ujedinjena lista, sastavljen od nekoliko regionalnih partija, bio je treći sa 10,9 odsto osvojenih glasova, preneo je AP.

Samo osam partija ili izbornih saveza prešlo je cenzus od pet procenata i obezbedilo ulaz u parlament koji ima 100 mesta.

Među njima su i Nacionalna alijansa desnog centra i centristički ''Razvoj/Za!'', obe stranke članice Karinsove trenutne manjinske koalicione vlade.

Nijedna partija etničke ruske manjine u Letoniji nije uspela da obezbedi mesto u parlamentu.

Okupljanje oko zastave

Letonci su glasali u senci invazije susedne Rusije na Ukrajinu, a mnogi su bili zabrinuti zbog ruske agresije i ekspanzionizma.

Nacionalna bezbednost i podrška Ukrajini bili su ključna pitanja za mnoge birače, kao i potreba za stabilnošću u zemlji od 1,8 miliona ljudi, koja se geografski nalazi na istočnoj ivici Evropske unije i NATO-a.

„Ni ja, ni moja vlada, ni moja zemlja ne reaguju na zastrašivanje“, rekla je Karins za AFP juče nakon zatvaranja birališta. „Nastavićemo da ulažemo u sopstvenu odbranu kao država članica NATO-a“, dodao je on, rekavši da očekuje da konsultacije o sastavu nove vlade počnu u ponedeljak.

Politički ekspert Marcis Krastins rekao je pre glasanja da će Karins "najverovatnije" biti imenovan za premijera, u zavisnosti od toga koliko će ga manjih partija podržati. „Rusi koji napadaju Ukrajinu pomažu Karinsu da obezbedi glasače u Letoniji jer se u ovakvim vremenima ljudi okupljaju oko zastave“, rekao je Krastins.

"Oluja će biti samo jača"

"Rezultati nisu loši, ali nije dobro što će u parlamentu biti i članovi stranke Stabilnost!", rekao je za AFP 18-godišnji student iz Rige, a drugi glasač je rekao da je on doneo odluku da glasa na osnovu sukoba koji besni u blizini.

„Imam 83 godine, proživeo sam sovjetsku i nemačku vojnu okupaciju... Moj izbor danas zavisi od toga koja stranka najviše podržava Ukrajinu protiv ruske invazije“, rekao je Verners Karklins za AFP.

Predsednik Egils Levits je posle glasanja rekao da „ljudi vide i razumeju da smo već u oluji i da će ona samo jačati, a to tera ljude da više razmišljaju o sopstvenoj budućnosti i budućnosti zemlje“.

Pre glasanja, Levits je upozorio stanovnike da ne podržavaju političare koji govore ruski koji su „na početku ruske invazije na Ukrajinu oklevali da jasno kažu ko je bio agresor, a ko žrtva”.

Jasan izbor Harmonije

Letonija je zemlja kojom su vekovima dominirali Tevtonski vitezovi, zatim Šveđani, Poljaci, a zatim i Rusi, koja je stekla nezavisnost 1918. pre nego što je pala pod sovjetsku okupaciju od 1944. do 1990. godine.

Kao i stanovnici susedne Poljske i njihovih baltičkih suseda Litvanije i Estonije, mnogi Letonci osećaju da je njihova zemlja ranjiva uprkos tome što je članica EU i NATO. Odlazeća vlada dala je snažnu podršku Ukrajini, povećala je potrošnju na odbranu i posvetila se većoj energetskoj bezbednosti.

Neki stanovnici Letonije koji govore ruski kažu da se zvanični odnos prema njima pogoršao od početka rata i da osećaju da je njihov jezički i kulturni identitet doveden u pitanje. Stranka Harmonija osudila je rusku invaziju na Ukrajinu, ali je manje glasna po pitanju optužbi da ruske snage čine zločine i krše ljudska prava.

Nils Usakovs, evropski poslanik iz Harmonije, kaže da smatra da je stranka izgubila veliki deo podrške birača jer je kritikovala poteze Moskve.

„Harmonija je morala da bira – da li da se ponaša odgovorno ili da se populistički poigrava sa nacionalnom bezbednošću i državnim interesima. Stranka je napravila jasan izbor i osudila rusku agresiju u Ukrajini. Takvu poziciju nećemo menjati“, rekao je Usakovs agenciji LETA.

Pratite nas na Telegramu!

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading