NEMAČKA NA KOLENIMA Nemci nezadovoljni, žele da im država više pomogne

Kako piše Dojče vele, od 1. septembra mobilnost u Nemačkoj ponovo je skuplja. U junu, julu i avgustu smanjena je taksa na energente, a za gradski i međugradski javni prevoz, uključujući i železnički, postojala je mesečna karta koja je koštala 9 evra. Ali sada je gorivo ponovo poskupelo, a cene za putovanje vozom ili gradskim prevozom ponovo su normalne.

Istovremeno, sve više građana dobija poštu od svojih dobavljača gasa i električne energije u kojoj ih obaveštavaju o značajnim poskupljenjima. Kako građani reaguju na to?

Finansijska pomoć ne samo siromašnima

Savezna vlada najavila je novi paket za rasterećenje građana, ali se još ne zna kako će on izgledati. A građani već imaju konkretna očekivanja. To pokazuje najnovije reprezentativno istraživanje javnog mnjenja ARD-Deutschlandtrend, koje je sproveo institut Infratest-dimap.

Manje od jedne trećine ispitanika (29%) se zalaže da samo oni sa niskim primanjima dobijaju državnu pomoć. S obzirom na trenutni i očekivani rast cena, skoro polovina građana (45 odsto) je za pomoć i domaćinstvima sa srednjim primanjima. Svaki peti (22%) želi da svi građani dobiju pomoć od države.

Mnogima se sviđa karta za celu Nemačku

Za tri meseca prodato je 52 miliona mesečnih karata po devet evra, za celu Nemačku. Sa tom kartom se moglo voziti bilo kojim autobusom ili tramvajem u gradskom saobraćaju, kao i regionalnim vozovima. Ovo se očigledno dopalo mnogima, pa je 59 odsto ispitanika spremno da ubuduće plati više za takvu mesečnu kartu.

Većina podržava sankcije Rusiji

Energetska kriza je veliki izazov za politiku. Kako se može ublažiti uticaj poskupljenja, a da država ne prekorači svoje mogućnosti? Kome i koliko pomoći u sprečavanju društvenih nemira? Poskupljenje krije i rizik prihvatanja aktuelnog spoljnopolitičkog kursa prema Rusiji.

Nešto više od polovine Nemaca podržava sankcije Rusiji, uprkos rastu cena, poteškoćama u snabdevanju energentima ili lošim posledicama po lokalnu ekonomiju. Ali, nakon ruskog napada na Ukrajinu, sankcije je početkom marta podržalo dve trećine Nemaca.

U međuvremenu, četiri od deset Nemaca su protiv sankcija ako su povezane sa negativnim posledicama i opterećenjima za Nemačku. Takav stav podržava više od polovine ispitanika u istočnoj Nemačkoj.

Nezadovoljstvo vlašću

Sve manje građana je zadovoljno kriznim upravljanjem aktuelne vlasti (SPD, Zeleni i FDP). Samo još 31 odsto ispitanika zadovoljno je radom savezne vlade. Ovo je novi negativni rekord. Zanimljiv je stav pristalica pojedinih partija vladajuće koalicije. Dok su glasači Socijaldemokrata i Zelenih uglavnom zadovoljni, dve trećine birača FDP je nezadovoljno.

A popularnost lidera tri vladajuće stranke sve je manja. Savezni kancelar Olaf Šolc dobio je najniži rejting od preuzimanja vlasti, kao i ministar finansija Kristijan Lindner iz FDP. Znatno je izgubio i vicekancelar Robert Habek iz Zelenih i trenutno je na drugoj najnižoj vrednosti otkako je preuzeo Ministarstvo privrede. Savezna ministarka spoljnih poslova Analena Berbok ostala je najpopularnija uprkos gubitku, ali podjednak broj ispitanika odobrava i ne odobrava njen rad.

Koliko je SPD kompetentan?

Sadašnje raspoloženje birača značajno je drugačije nego pre skoro godinu dana kada je SPD pobedio na izborima. Da su izbori sada, SPD bi dobio samo 17 odsto, a na izborima 25,7 odsto. Razlog nije samo pad popularnosti kancelara Šolca, već i gubitak poverenja u stručnu kompetentnost SPD. U svim oblastima ispitanici pokazuju manje poverenja u nadležnost SPD nego pre godinu dana, posebno u spoljnoj politici, zalaganju za socijalnu pravdu i poreskoj politici.

Ispitanici su još više izgubili poverenje u stručnost FDP-a, samo ne u poresku politiku. Nasuprot tome, Zeleni su dobro iskoristili ulazak u vladajuću koaliciju. Uživaju podjednako poverenje u politiku zaštite klime i životne sredine, a sve veće poverenje stiču u svim oblastima, posebno u spoljnoj politici.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI