RAT NA ISTOKU EVROPE Pobednik neizvestan, gubitnici poznati
Foto: Printscreen

U najgorim trenucima Hladnog rata od kubanske, berlinske, praške i avganistanske krize, takve tenzije nije bilo u Evropi i u zapadno-ruskim odnosima.

Bukvalno sve što je aktuelno u ovim vremenima pandemije baca se na sto – migranti, gas, sankcije, Lukašenkov legitimitet, unutrašnji problemi EU sa režimom u Varšavi, gasovod Severni tok 2, ruska vojska na granicama Ukrajine, nadmudrivanje između velikih igrači, zahvat vojnih brodova u Crnom moru...

Dakle, haotičan priliv migranata koji sponzoriše beloruski režim na nagovor Moskve, zabrinjavajući problemi u snabdevanju gasom, skokovite cene i moguća nestašica "drva za ogrev" usred zime i zveckanje oružjem na istočnim granicama Ukrajine i strah od moguće ruske intervencije potresaju se Evropa od Baltika do Crnog mora.

Tanjug/ AP

 

 

Upalio se alarm i svi sa nestrpljenjem čekaju šta bi moglo da se desi na kraju ove 2021. godine, jer igra nerava, ucena i podmetanja na liniji Moskva – Brisel, čitaju pre svega Berlin i Pariz, a tu su i Varšava, Vilnjus, Kijev, Minsk i Riga kao ključni igrači iz pozadine.

Postavlja se pitanje zašto je ova migrantska ruta kroz beloruske šume i močvare "gora" od Mediterana i Balkana, i zašto izaziva nemire i preti da destabilizuje EU!?

I zašto u ovoj migrantskoj krizi na spoljnim granicama EU sa Belorusijom, pitanja humanizma i pomoći povređenima nisu prioritet kao na druga dva pravca, već političke ucene i manevar opskurnog režima kakav je Lukašenkov "migrantski plan" prednjače.na to ukazuju u EU – kaže (makar prećutno) Rusija.

Podsetimo da je 2015. u Evropu došlo čak milion migranata (u prvih 10 meseci ove godine u EU je došlo "samo" 135 hiljada), a da se oni koji uđu u Italiju ili Grčku broje desetine hiljada, dok je u Nemačku "Lukašenkovom rutom" ove godine ušlo oko 5.000 ljudi.

Ali nije stvar u brojkama, već u nameri i cilju onih koji to organizuju ili koriste izbeglice za svoje potrebe.

Direktan angažman režima

Prema rečima ruskog politikologa Maksima Samorukova iz moskovskog Karnegi centra, migrante na poljske i litvanske granice ne dovode beskrupulozni kriminalci i trgovci ljudima, već je sve u direktnom angažmanu beloruskog režima, koji im pruža svu logističku pomoć da dođu do granice.

Tamošnje turističke agencije i avio-kompanije ih dovoze u Minsk, a policija ih organizovano vodi do granice, gde im je dozvoljeno da seče drveće i alatima zaobilaze prepreke na granici.

Stvari su, dakle, drugačije nego na drugim rutama.

Lukašenkov cilj je hibridni rat protiv EU i izazivanje krize dalekosežnih razmera.

Varšava i Vilnjus su od početka optuživali Lukašenka da vodi hibridni rat protiv EU zbog leđa migranata i da Moskva upravlja svime iz senke.

Sada se optužbama na račun Moskve pridružio i Berlin

Ruski obaveštajni analitičar Andrej Soldatov ističe da je "migrantski posao" najverovatnije Lukašenkova ideja jer su njegove službe sposobne za takvu operaciju, ali kaže da je sasvim izvesno da je unapred obavestio Moskvu, bez čijeg makar prećutnog odobrenja ne bi preduzeli tako rizičan korak.

Lukašenko je posebno ljut na tri zemlje koje se graniče sa Belorusijom - Poljsku, Litvaniju i Letoniju - jer su one bile na čelu pomoći beloruskoj opoziciji i navele Brisel da zahteva rigoroznije sankcije protiv nje.

Da li je to sve tako ili je to samo komplikovana teorija zavere i ko je od svih aktera za ovu krizu?

Od ovoga svi žele da imaju koristi – pre svega Lukašenko, Rusija i Poljska.

Koji? Minsk i Moskva su shvatili da bi migranti za njih mogli da postanu važan adut u neohladnoratovskom nadmetanju i protivljenju sankcijama kojima su izloženi kao dodatni doprinos destabilizaciji, ali i pritisak da ostvare svoje ciljeve, posebno kada su u pitanju na gas.

U svakom slučaju, deblji kraj će izvući migranti koji su samo statisti.

Neki analitičari skloni su da Moskva želi da uputi poziv Briselu na saradnju – pre svega ekonomsku, odnosno energetsku, ističući da je Severni tok 2 jedini spas, jer su gasovodi kroz Ukrajinu i Belorusiju stalna "tempirana bomba".

Lukašenko, koga Zapad ne prihvata niti priznaje kao legitimnog predsednika Belorusije zbog izborne prevare u avgustu 2020. godine i koji je kažnjen zbog brutalnog gušenja ljudskih i političkih sloboda, "smislio je plan" u maju ove godine da naudi Uniji.

Počeo je masovno da prevozi migrante sa Bliskog istoka i Centralne Afrike, dajući im vize koje su mogli da kupe na ulazu u Belorusiju.

Ubrzo je usledila kriza, a zemlje koje su prve bile na udaru odmah su odgovorile na Lukašenkov dobro uspostavljen migrantski posao izgradnjom barijera i slanjem dodatnih vojnih snaga na svoje granice.

Situacija postala složenija

Vremenom je situacija postala složenija, pošto su prelazi postajali sve teži, a broj migranata u Belorusiji stalno raste.

Pominje se "nekoliko desetina hiljada", pa sve više postaju teg za samog Lukašenka, a mnogi kažu da bi mu se sve to moglo vratiti kao bumerang.

Kriza je dostigla vrhunac u novembru, kada su migranti počeli očajnički da jure na poljske prepreke, a Minsk ih nije puštao nazad već ih je potiskivao.

U Poljsku je upravo stiglo 159 britanskih inženjera da im pomognu da što pre izgrade visoku ogradu prema Belorusiji.

Migranti koji jurišaju na poljsku ili litvansku stranu očajnički žele da ih beloruski režim iskoristi da destabilizuje EU, ali i da natera Brisel na dijalog sa Lukašenkom i da mu ukine legitimitet.

Dva puta je telefonom razgovarao sa odlazećom nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, koja mu je sada obećala 700.000 evra pomoći za zbrinjavanje migranata, od kojih se neki, prema nekim nezavisnim beloruskim medijima, vraćaju u svoje zemlje razočarani.

Navodno, 500 Iračana je to već učinilo

Berlin tvrdi da to ne znači priznanje Lukašenka, ali njegova propaganda tim razgovorima pridaje upravo takav značaj.

Merkelova je pokušala da ubedi Putina da utiče na Lukašenka da zaustavi priliv migranata, ali se on pravio glup, negirajući svoju odgovornost, pa čak i pravdajući se da nema ovlašćenja nad Lukašenkom i gurajući EU da direktno razgovara sa beloruskim diktatorom, u čemu na kraju je uspeo.

Merkelova je vrlo nevoljno i stisnutih zuba popustila, ali kažu da neće tek tako oprostiti svom "genošeu Vladimiru".

Bila to slučajnost ili ne, nemačka regulatorna agencija je suspendovala izdavanje upotrebne dozvole ili "sertifikata" za rad Severnog toka 2, što je izazvalo veliku uznemirenost i nezadovoljstvo Moskve.

Sve to izazvalo je pad akcija Gasproma na berzama, ali i novi skok cene gasa do 17 odsto (opet više od 1.000 dolara za hiljadu kubnih metara).

Merkelova, koja je pristalica Severnog toka 2, nedavno je rekla da Rusija može da očekuje dodatne sankcije ako ucenjuje Ukrajinu i smanji protok gasa preko Ukrajine ka Evropi.

Putin se navodno naljutio na Lukašenka zbog pretnje da će zatvoriti ventil na gasovodu do Poljske, ali za mnoge je to samo transparentna i uigrana igra da se Brisel uceni da stupi u direktan kontakt sa Lukašenkom (to je donekle i postignuto), ali prvi zadatak je da pokaže Evropi da je njeno jedino rešenje za predstojeći gasni zimski kolaps da odobri Severni tok 2.

Ali usledio je novi odgovor istoka – Lukašenko je smanjio protok ruske nafte koja ide kroz tranzitni naftovod Družba ka Poljskoj i Nemačkoj jer je, kako je objašnjeno u Minsku, došlo do "neplaniranog remonta".

To je i poruka Briselu da su Ukrajina i Belorusija nepredvidivi i rizični putevi snabdevanja, pa zašto se kockati kada već imamo gasovod koji je "majka svih rešenja" – Severni tok 2.

Samorukov smatra da nije racionalno da Rusija "drži letvicu"u ovoj krizi jer trpi njen gasni biznis i pokušaj normalizacije odnosa sa EU, a njena pozicija u ovoj krizi se dodatno satanizuje.

Ruski analitičar smatra da svaka kriza koja utiče na Istočnu Evropu automatski kvari njene odnose sa Zapadom čak i ako Moskva nema direktne veze ili uticaja na događaje.

Ali igra nerava se nastavlja

Osim toga, ova kriza je omogućila Rusiji da praktično za "večna vremena" veže Belorusiju za svoje skute.

Time je obezbeđeno da Minsk, kako se činilo posle dugih antirežimskih protesta posle izbora 2020. godine, ne sklizne ukrajinskim prozapadnim putevima i da Rusija ne ostane bez tog dela svog istorijskog sanitarnog kordona prema Evropi.

Poljska, odnosno vladajuća partija Pravo i pravda (PiS), takođe izvlači maksimalnu korist iz ove napete situacije.

"Najveća kriza koja je pogodila Poljsku"

U Varšavi tvrde da je ovo najveća kriza koja je pogodila Poljsku u poslednjih 30 godina i jedna od onih koje ugrožavaju stabilnost EU.

Do migrantske krize, Poljska, odnosno vladajući PiS, imala je (ili ima) velikih problema sa Briselom, zbog svoje "reforme" pravosuđa koja ugrožava vladavinu prava i suprotna je odlukama EU.

Varšavi su zbog toga zapretile sankcije, pa čak i finansijske kazne.

Međutim, zbog "Lukašenkove rute" na kojoj je Poljska prva na udaru, menja se percepcija i u Evropi i na poljskoj političkoj sceni, pa je "pravosudno pitanje” sada ostavljeno po strani, a primetno je da PiS, koji je bio nekoliko meseci, imao je konstantan pad popularnosti, ponovo raste.

Naime, prodemokratske snage, koje je ponovo "preuzeo" bivši predsednik Evropskog saveta Donald Tusk, počele su da dobijaju sve veću popularnost po ovom pitanju, ali ih je strah od krize na beloruskoj granici usporio.

Na ivici propasti

Jaroslav Kačinjski nije za trenutak, ali za praktično paničnu situaciju koju je imao u partiji i na političkoj sceni, ponovo počinje da se menja u svoju korist, a sve zahvaljujući Lukašenku i Putinu.

PiS je izvukao maksimalnu kolateralnu korist od migrantske zavere Moskve i Minska protiv EU i pokušaja da je destabilizuje

Osim toga, Rusija je dovela do daljeg jačanja antiruskog raspoloženja u poljskim i baltičkim državama, a Varšava kaže da će biti na "odbrani EU i NATO" od ruskih intervencija i pokušaja destabilizacije cele Unije koju vode migranti, ali će zato obezbediti da joj se to vidi kroz prste zbog mnogih zabrinjavajućih stvari koje režim radi u zemlji.

Merkelovu je napao i poljski premijer Mateuš Moravjecki, koji je za nemački Bild rekao da njena politika veštački forsiranog multikulturalizma ugrožava suverenitet mnogih evropskih zemalja, što je "opasna politika za Evropu, ali i za ceo svet".

Poljska i Litvanija se sada predstavljaju kao "predziđe" i zaštita Evrope, ali zauzvrat traže druge ustupke.

Ali uz sve to, istočna Evropa i dalje ključa, jer na granici sa Ukrajinom Rusija premešta svoje trupe i gomila vojsku, pa je Bela kuća upozorila na moguću rusku intervenciju, a i Kijev se plaši panike da Lukašenko, sada kada jasno je da ne može da gurne migrante u EU, ne skreće rutu ka Ukrajini.

Ta država sa Belorusijom ima granicu od skoro hiljadu kilometara i na ivici je ekonomskog kolapsa, pa je migrantski talas poslednje što im treba u ovoj situaciji.

U Kijevu se plaše da su zbog beloruske migrantske krize pali u zaborav, pa pokušavaju da "probude" Zapad da obrati pažnju na njih, jer Rusi koriste situaciju da "tiho" prikupe snage kod ponovo granice, a hoće i da nateraju migrante.

Odlazeću 2021. svakako će obeležiti dramatična kriza na krajnjem istoku Evrope u kojoj svi vide šansu, pa i siromašni migranti da na poljskoj ili litvanskoj granici pronađu malu rupu kroz koju će se provući i stići do Nemačke, dok na beloruskoj granici mole i vape "Pomozite Poljskoj!

BONUS VIDEO:

 

Komentari (0)

Loading