BAJDEN NASTAVLJA GDE JE TRAMP STAO Amerika pravi veliki politički zaokret
EPA/ MICHAEL REYNOLDS

Kada je Džo Bajden u prvom predsedničkom govoru posvećenom spoljnoj politici rekao “Amerika se vratila”, mnogi američki saveznici su se ponadali da će se odnosi sa SAD vratiti u normalu posle četiri turbulentne godine sa Donaldom Trampom. Ipak, čini se da su se prerano ponadali.

Bajden je za svega nekoliko meseci pokazao da od svega toga, bar za sada, neće biti ništa. Najavljivao je zaokret u odnosu na Trampovu politiku, ali je ipak nastavio sa pristupom “Amerika na prvom mestu”.

Dokaz za to su, između ostalog, brzopleto povlačenje iz Avganistana koje je završeno na sramotu SAD i njihovih zapadnih saveznika. Ili novo AUKUS transpacifičko partnerstvo, koje je izvedeno toliko trapavo da je izazvalo dugoročan poremećaj odnosa na relaciji SAD - Francuska.

EPA/JIM LO SCALZO

 

Trampu s pravom zameraju da je nizom bizarnih poteza smanjio američki i zapadni prestiž u odnosu na Kinu i Rusiju, da je razbio transatlantsko partnerstvo i uništio odnos sa NATO saveznicima. To ga čini jednim od "najnesposobnijih" predsednika u istoriji SAD, za sve pristalice američke dominacije svetom i uvođenja demokratije bombama, ubijanja i otimanja resursa, postavljanja i svrgavanja vlada, kontrole medija i političkih elita drugih zemalja.

Ali ironija je da Bajden, u koga je ceo liberalni zapadni svet polagao nade, u poslednjih nekoliko meseci srlja iz katastrofe u katastrofu koje kao rezultat imaju baš ono što je i Trampu zamerano. Samo što su efekti Bajdenovih poteza čak i pogubniji od Trampovih.

Što je najgore, sve Bajdenove greške su lako mogle da budu izbegnute. Ne treba biti diplomatski i politički genije da bi se shvatilo da se sve ovo što se dogodilo u Avganistanu moglo dogoditi. Da Tramp ovo radi, rekli bismo da je namerno. Ali šta sada sad da kažemo za Bajdena?

Dokaz br. 1 Povlačenje iz Avganistana

Amerika je predugo bila u Avganistanu. Ipak, okončanje najdužeg američkog rata nikako ne može da se smatra pobedom. Ono što je Tramp dogovarao sa talibanima, Bajden je sproveo u delo – američka vojska se povukla iz Avganistana. Amerika je tim potezom sprečila dalji gubitak života američkih vojnika i trošenje milijardi dolara poreskih obveznika. Međutim, povlačenje se pokazalo kao katastrofalna blamaža.

EPA/YURI GRIPAS

 

SAD su, pozivajući se na obaveštajne izvore, uveravale ceo svet da će u Avganistanu sve ostati po starom i da je avganistanska vojska brojnija i bolje trenirana od talibana, pa da ne postoje šanse da talibani preuzmu vlast.

Za svega nekoliko meseci, međutim, ti malobrojni talibani u šalvarama i papučama potukli su avganistansku vojsku opremljenu američkim oružjem.

Štaviše, vladine snage su se često predavale bez pružanja otpora, pa su talibani vrlo brzo pregazili čitavu zemlju.

Dok su talibani osvajali provinciju za provincijom, Bajden je odlagao početak evakuacije američkog osoblja. Njegovi zvaničnici su rekli 12. avgusta da će Kabul pasti za 90 dana. Pao je 15. avgusta.

SAD su ispoštovale sporazum, ali talibani nisu, već su odmah preuzeli vlast, zaveli šerijatsku strahovladu i izazvale novu migrantsku krizu.

Katastrofalna evakuacija iz Kabula, koju su mnogi uporedili sa onom iz Sajgona (iako su američki zvaničnici govorili da to nije istina), dovela je u veliku nepriliku i američke saveznike iz Evrope.

Bekstvo vojski svetskih sila poput Amerike, Britanije, Francuske, pred talibanima predstavljalo je neverovatnu sramotu.

Katastrofa u Avganistanu pokazala je da svet ne može da računa na to da će ga SAD i NATO braniti od terorista.

EPA/JUSTIN LANE

 

Dokaz br. 2 Ubistvo nedužne porodice

Američke obračune sa teroristima često su pratile civilne žrtve, koje zvaničnici, kako bi ih opravdali, nazivaju “kolateralnom štetom”. Međutim, za smrt 10 civila 29. avgusta, među kojima je sedmoro dece, nema nikakvog opravdanja.

Usled hitnog povlačenja iz Avganistana, aktivirao se još jedan američki neprijatelj – Islamska država (ISIS), odnosno njen ogranak iz Horasana, poznat kao ISIS-K.

Islamistički teroristi su izvršili napad blizu aerodroma i ubili na desetine Avganistanaca i 13 američkih vojnika.

Bajdenu, koji je već na udaru kritičara i kod kuće i u inostranstvu, bila je potrebna hitna reakcija i odmazda. Iako su se procene obaveštajnih službi u Avganistanu nedavno pokazale nepouzdanima, on se ponovo oslonio na njih.

Usledila je brza akcija sa ciljem da se napadnu islamisti, koji su, prema procenama obaveštajaca planirali novi napad na Kabul.

EPA/ SARAH SILBIGER

 

Američka bespilotna letelica je u napadu koji je odobrio Bajden ubila desetoro ljudi.

- Ovaj udar nije bio poslednji. Nastavićemo da lovimo svaku osobu umešanu u gnusni napad i nateraćemo ih da plate – rekao je Bajden u saopštenju nakon američke akcije.

Problem je u tome što ubijeni ljudi nisu imali nikakve veze sa napadom na aerodrom.

Pentagon je konačno u petak priznao da je u udaru bespilotne letelice ubio nevinog humanitarnog radnika Zemarija Ahmadija i članove njegove porodice.

Oni su bili žrtva neverovatne kobne greške.

Ahmadi (43) je radio za američku grupu za pomoć “Nutrition and Education International” (NEI), a američki zvaničnici sada priznaju da izgleda da nije imao veze sa teroristima iz ISIS-K.

On je vozio beli automobil “tojotu korolu”, što se navodno slagalo sa obaveštajnim podacima o sumnjivom automobilu, a kada je iz njega izneo nešto za šta su obaveštajci bili uvereni da je bomba, aktivirali su projektil.

Američki obaveštajci su se kasnije pravdali da nisu videli nikakvu decu, a ona su poginula kada su istrčala iz kuće da pozdrave Ahmadija.

A “bomba” koju je Ahmadi izneo iz automobila? To su bili samo vrčevi sa vodom, jer u kraju gde on živi često nema vode za piće.

EPA/DAVID MAXWELL

 

Dokaz br. 3 Kontroverzni pakt AUKUS

Kao da događaji u Avganistanu nisu bili dovoljni da pokažu nedostatke Bajdenovih ishitrenih odluka, kap koja je prelila čašu bila je sporni pakt SAD, Velike Britanije i Australije - AUKUS.

Novo bezbednosno partnerstvo u Indo-pacifičkom regionu omogućiće Velikoj Britaniji i SAD da Australiji obezbede tehnologiju i mogućnosti za raspoređivanje podmornica na nuklearni pogon.

Analitičari se slažu da je pakt napravljen sa ciljem suprotstavljanja Pekingu. Međutim, ovaj pakt je naneo štetu drugim američkim saveznicima.

Naime, zbog ovog pakta je Kanbera otkazala narudžbu podmornica francuske proizvodnje, pa je Pariz ostao bez čak 90 milijardi dolara.

EPA/SARAH SILBIGER

 

Francuska je zato bila primorana da povuče potez kakav nikada pre nije – opozvala je svog ambasadora iz Amerike, kao i njegovog kolegu iz Australije.

Ne radi se ipak samo o novcu. Amerika i Francuska su defakto najstariji saveznici i prijateljske države, a sada je poverenje između njih palo izuzetno nisko.

Jeste da su im odnosi bili poljuljani i za vreme Trampa, ali je jasno da ovakav “nož u leđa” Pariz nikako nije očekivao, naročito ne od Bajdena.

Evropske diplomate su sada zbunjene. Mislili su da su dolaskom Dža Bajdena u Belu kuću diplomatski stručnjaci ponovo na vlasti nakon haosa, bezobrazluka i nepredvidljivosti Donalda Trampa – mada je Tramp barem vređao svoje saveznike otvoreno, putem Tvitera ili uživo.

- Čini se da Džo Bajden koristi jednu ruku da vas pozdravi, a drugu da vam zabije nož u leđa. Prilično je drsko - zaključio je jedan diplomata za Gardijan.

Komentari (0)

Loading