ŠAMPION Suzana Ćirić se prisetila serije trijumfa na Beogradskim maratonima
Nekadašnju višestruku rekorderku države na dugim distancama Suzanu Ćirić zatekli smo tokom odmora u Inđiji. Živi u mestu kraj Štutgarta gde radi kao kasirka. Kontaktirali smo je povodom jubileja, 35. godišnjice Beogradskog maratona.
Možete li da se prisetite debija iz 1989. godine ?
- Moj prvi maraton u životu i pobedila sam! Najopasniji rival bila je iskusna Sarajka Nataša Jugović, koja je važila za favorita. Trčala sam 3:03:21 na deonici od 46,7 a regularni maratoni su 42,195 kilometara.
Vreme je bilo povoljno?
- Meni je sve pasovalo. Doživela sam trku kao trening, nisam bila iskusna. Kada sam stigla Natašu na 30. kilometru, pa je prestigla, shvatila sam da mogu da pobedim.
Dominacija i tri zlatna trijumfa
Dejan Nikolić je 1990. premerio stazu, stigao je sertifikat iz Asocijacije internacionalnih maratona i uličnih trka, pa je bilo jasno da to postaje događaj svetske klase - kaže trofejna atletičarka
Na sledećim maratonima niste bili opušteni?
- Znala sam šta me čeka, da je na 30. kilometru odluka ako si umoran, nadrljao si. Ukoliko možeš da guraš, dobro je. Uvek mi je bilo važno da nema kiše i vetra.
Foto: Marko Metlaš/Alo!
Trčali ste i 1990, pa 1993. godine?
- Dejan Nikolić je 1990. preuzeo događaj i jedna od prvih stvari bila je da stazu premere zvanično i daju joj sertifikat iz Asocijacije internacionalnih maratona i uličnih trka. Bilo je jasno da to postaje događaj svetske klase. Postavila sam rekord staze sa 2:45:09.
Najbolji rezultat na Terazijama?
- Trčala sam 1993. godine 2:40:27 i poboljšala sopstveni rekord. Znala sam deonicu i samo sam gledala rivalke. Bila je Rumunka koja je imala odličan lični rekord. Pri povratku do uspona na Brankovom mostu stiglo nas je par takmičarki. Posle, na kratkoj strmini kod Londona, bile smo samo nas dve. Pojačala sam, odvojila se i ostvarila najbolji rezultat zahvaljujući odličnoj konkurenciji.
Foto: Marko Metlaš/Alo!
Trčali ste 42,195 davne 1995. i bili jedini put drugi iza Poljakinje Zatorske ?
- Svi događaji ostali su mi u prelepom sećanju. Za 10 godina atletske karijere imala ih sam nešto više od 20 maratona, dva godišnje u proseku. Na proleće ili jesen trčala bih zbog zarade, a ostalo na velikim takmičenjima. Nisam trenirala iz hobija, bavila sam se time i zarađivala.
Kada sve prođe, ostanu prijatelji?
- To je najlepše, meni Rada Račić, Jelena Raičević, Rifat Ziljkić, Bora Dević... Ostane ti sećanje na najlepši deo života... ovo kasnije je monotono.
Ponosna majka
U Suzaninoj biografiji zabeleženo je da je najbrže trčala 29. maja 1994. u nemačkom Hanoveru 2:33:00. Do pojave Olivere Jevtić bio je to rekord Srbije. Prešla je 1995. u Berlin. Trčala je i dalje, ali ne uspešnije. Udala se, dodala svom prezimenu Janjić i ponosi se sa dve ćerke.
Na konju si posle 36. kilometra
Kada podvučete crtu?
- Stalno sam trčala po neravnim stazama: Kapri, Beč, pa Mineapolis gde je bilo minus pet i pobedila sam okovana ledom. Pa mostovi Njujorka... Beogradska staza je najravnija i najbolja od svih. Uvek se brineš da li će ti pozliti na 35. kilometru, pa kada dobro prođe 36, na konju si. Pa pripreme, treninzi, strepnje... - kaže Suzana.
Šesta u Njujorku
Između dve pobede na Beogradskom maratonu, Suzana Ćirić je trčala 1992. u Njujorku 42,195 km i stigla šesta rezultatom 2:33:58. Da joj ambijent u istoimenoj državi prija, pokazalo se i na Univerzijadi u Bafalu 1993. kada je postala vicešampionka, ali na 10.000 m (32:26,68).
Za više sportskih informacija, zapratite našu Fejsbuk stranicu.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Sport
Komentari (0)