Javio se i Mojsije, pita šta da igramo!

Sportsko klađenje je jedna od omiljenih „disciplina“ u Srba. Klade se danonoćno i ne biraju sportove. Daj šta daš. Međutim, širenje koronavirusa dobrano utiče na ustaljeni život kladioničara. Da, život, jer vreme koje se provodi u tim objektima i obrt sredstava su od životnog značaja za pojedince kod kojih postoji miks sreće i trauma.

Problem ima dva kraka. Prvi se odnosi na broj igrača koji ostavljaju nemala novčana sredstva i za piće tokom praćenja događaja. Broj ljudi koji sedi/ulazi je jedna petina u odnosu na prethodni period! Razlog je jednostavan, a nije strah od eventualnog kontakta i zaraze: u ponudi više nema najatraktivnijih liga i takmičenja (Liga šampiona, Liga Evrope, kvalifikacije, baraži...), odnosno klubova koje prati i poznaje prosečan kladioničar. Ovog vikenda u opticaju su Srbi, Ukrajinci, Rusi, Belorusi, Mađari, Turci, Australijanci, poneke arapske zemlje, što i nije neka ponuda, ali već od sutra i to će zamreti. Odavno na listama nema atraktivnih parova iz tenisa, košarke, rukometa...

Zoki, koji radi za jednu prestoničku taksi firmu, obiđe nekoliko krugova, pun je sreće ako naleti na mušteriju, pa se ponovo vrati u kladionicu i svaki put uzdahne:

- Ljudi, šta ćemo da radimo do avgusta?!

Komšija Milanče mrzovoljno prozbori dok pokušava da sazna našto o paru Al Fudžaira - Al Šarža, koji u regularnim uslovima ni u ludilu ne bi tipovao.

- E da je bar do avgusta, možda bismo nekako i izdržali - kaže.

Ima vremena i za šalu. Prijatelj koga iz milošte zovu Mojsije ne izlazi iz kuće. Sin, maneken, nedavno se vratio iz Milana u avionu sa 13 putnika! Poslednji let. Momak nije zaražen, ali porodici je preporučeno da sedam dana ne izlaze iz kuće.

- Javio se Mojsije, pita šta radimo, dosadno mu je, a tek je treći dan u karantinu. Mogli bismo da organizujemo video-vezu, pa da na taj način bude sa nama. Da olakšamo čoveku - pokušao je Bane da pronađe izlaz iz krizne situacije.

Drugi problem usko je povezan s prvim. Ukoliko se u dogledno vreme ukinu uplatna mesta i zabrani okupljanje, to nije problem zbog uplate tiketa putem mobilnih aplikacija. Mnogi je ionako koriste, ali se postavlja pitanje: na koje događaje se kladiti kada ih uopšte neće biti u ponudi?

A možda to i nije najveći problem za kladioničare. Prste će umešati i psihologija. Sigurno će veliki broj igrača doživeti blagi (ili jači) stres. Jednostavno će doći u situaciju da ne znaju šta da rade sami sa sobom i slobodnim vremenom. Pomoć mogu da potraže u Drajzerovoj, gde je specijalna bolnica za bolesti zavisnosti koja već ima iskustva sa sličnim klijentima. Stručnjaci se bave pojedincima, u smislu odvikavanja od klađenja. Cilj je da mu ponude pomoć, očuvanje porodice, beg od zelenaških dugova, spas od depresije...

Sada je na pomolu nova „bolest“ jer grickanje noktiju, čitanje knjiga, vreme provedeno s najbližima u ograničenim uslovima... nisu primamljiva opcija u odnosu na hvatanje za glavu, bajanje, udaranje tačkica za svaki evidentirani gol... I u idealnom slučaju odlazak na kasu po novac.

Branimir Džoni Štulić i grupa „Azra“ davno su pevali: „Teško vreme za matore, prijatelju moj“. Sada i za mlađe, jer kladionica u svoje okrilje prima sve koji imaju više od 18 godina.