OBRADOVIĆ OTVORIO DUŠU Otkrio da li bi preuzeo reprezentaciju kao što je Piksi

Sportski velikani Dragan Stojković (selektor fudbalske reprezentacije Srbije) i Željko Obradović (trener košarkaša Partizana) vratili su se u otadžbinu i krenuli da postižu rezultate.

Sada su u studiju zajedno sumirali utiske proteklog, uspešnog perioda.

- Odmah sam mu poslao poruku posle utakmice, čestitao mu na velikom uspehu i na načinu kako su odigrali cele kvalifikacije. Nije samo ova utakmica odlučila, trebalo je doći do te situacije da treba da odigraš utakmicu koja će da te vodi na Svetsko prvenstvo - rekao je Obradović citirajući poruku poslatu Piksiju.

Prepričao je Žoc kako je saznao za rezultat iz Lisabona.

- Pre toga sam imao utakmicu protiv Zvezde i izgubili smo i veoma kasno smo se vratili. Gledao sam detalje utakmice, snimke. Bio sam u hotelu sa stručnim štabom i čuli smo radost ljudi koji su pored sedeli, pa smo videli da smo dali gol u 90. minutu. Siguran sam da ću to uvek pamtiti. Poslao sam Draganu poruku i čestitam, zaista, ogroman uspeh.

- Ovo nikad neću zaboraviti. Ovo je kao kada sam dao dva gola za reprezentaciju protiv Španije 1990. godine - odgovorio je Stojković.

Obradović je uzvratio:

- Fudbal je nešto što cela nacija uvek gleda, prati, ali vratio bih se na taj početak kvalifikacija, na to što im je Dragan usadio veru, uspeh, način rada i to je rezultiralo fenomenalnim uspehom.

Na pitanje da se seti svojih najlepših trenutaka, Obradović nije hteo da pojedinačno govori o nizu uspeha, ali je priznao da je uvek najviše uživao kada je igrao sa grbom reprezentacije ili je vodio ka velikim uspesima.

- Mogao bih da se vratim od početaka, od prve titule sa Partizanom, koja je bila ogromno iznenađenje s obzirom na to koliko smo mlad tim bili, ali bez obzira na sve, najveća emocija bila je reprezentacija i kada sam igrao i kada sam bio trener. To je neponovljivo i ostaje duboko u svima nama. Jedva smo čekali da se okupimo u reprezentaciji. Kada je moj kum Duda Ivković bio selektor, proveli smo više od četiri meseca zajedno, kvalifikacije za Olimpijske igre... Najviše pamtim stvari iz reprezentacije, kao igrač i kao trener. Bilo je toliko toga i bilo bi veoma teško da izdvojim nešto.

Povratak na klupu reprezentacije?

- Ja sam to završio 2005, nažalost sa negativnim rezultatom. Imao sam sreću da radim sa fenomenalnim generacijama igrača, bili smo drugi na Olimpijskim igrama, prvaci Evrope, sveta, posle toga su došli negativni rezultati i to je odavno iza mene. U svakom trenutku sam bio spreman da pomognem reprezentaciji i svim ljudima koji su vodili reprezentaciju i drago mi je da u ovom trenutku imam izuzetnu saradnju sa gospodinom Pešićem.

Potom se osvrnuo na Karija:

- Pešić je bio na treningu, uzeće nekoliko igrača iz Partizana i predočio sam mu šta može da očekuje od njih. U ovom trenutku sam prezadovoljan i presrećan što sam se vratio u klub koji toliko volim. Radio sam 13 godina u Panatinaikosu i naravno da vam to postane kuća i da ga mnogo zavolite, kao i u Fenerbahčeu što sam radio sedam godina. Dakle, u ovom trenutku sam fokusiran samo na Partizan i stvarno mi je samo to u glavi. Kari Pešić je izvanredan, osvajao je trofeje, bio prvak sveta, imam ogromno poverenje u njega i mislim da je to pravi izbor. Najbitnije je da ove kvalifikacije prođu na najbolji mogući način. U ovoj zemlji ima mnogo podela, što bi rekao Dušan Kovačević, a ovo je trenutak kada se svi ujedine, kada se ne gleda ko je član kog kluba, prolazio sam to i znam kako je Piksiju. Znam kao navijač kako proživljavam. Uvek razmišljam na isti način - verujem da je i Piksi počeo da igra, ne razmišljajući dokle će stići i šta će da uradi. Ja sam počeo da treniram pod uticajem toga što sam odrastao u gradu u kojem je bio Dragan Kićanović, imao sam 13 godina, pre toga sam gledao i velikog igrača iz Čačka, Radmila Mišovića. Nijednog trenutka nisam pomislio da će to biti moja profesija. A, onda to zavoliš...

Nadovezao se Piksi:

- Raditi u klubu je jedna stvar, a za reprezentaciju je potpuno nešto drugo. Jedva čekate da se sastanete. Isti osećaj imam i sad. To ne osećam, već vidim. Neverovatna želja, pokazivanje kolektivnog duha, koji prepoznaje samo pobednike. Kada dolaze u Pazovu, igrači, osoblje, medicinski staf, to je ispunjenje svih emocija, a vezano je za vašu državu. Ljudi danima pričaju o tom uspehu, danima. Svi se raduju više od nas samih. A, šta nam znači da odemo, da pijemo, da se napijemo... Naravno, treba i to, lepo je videti kad bar nečim usrećite naciju, a nama je drago da oborimo neke rekorde, da posle 37 godina pobedimo Portugaliju, da prvi put pobedimo nosioca grupe, da se u nedelju posle utakmice naša zastava vijori u Dohi... Sedma iz Evrope, zamislite. A samo je 13 timova otišlo.

Za više sportskih informacija, zapratite našu Fejsbuk stranicu. 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI