Volim da pobeđujem, oduvek sam znao da će šah biti moj put!

Ni tu se Luka nije zaustavio već je na turnirima koji su se održali u Novom Sadu, osvojio preostale dve velemajstorske norme i prevazišao potrebni rejting od 2500 poena. Time je ispunio sve uslove za sticanje najvišeg šahovskog zvanja. Sve ovo navedeno je zaista fascinantno, jer Luka ima tek 16 godina, 10 meseci i 7 dana, što je izuzetan podatak i samim tim je postao najmlađi šahovski velemajstor u istoriji Srbije. Zaista neverovatno. 

- Šah je bio način da nakon svega sednem i odmorim se fizički, a istovremeno se takmičim. Volim da pobeđujem. Prve godine takmičarskog šaha, te 2012. postao sam prvak: Beograda i Srbije u ubrzanom i u redovnom šahu, a zatim i prvak Evrope u ubrzanom šahu. Bio sam presrećan i to je pokrenulo „lavinu“. Ne mogu, a da ne istaknem da je odmah nakon toga došlo do velikog interesovanja u medijima i šahovskim krugovima za mene i moj uspeh. Ključnu ulogu je odigrao velemajstor Ljubomir Ljubojević, legenda našeg šaha i najbolji igrač ovih prostora, koji nam se javio i ponudio podršku. Tako smo uz njegovu podršku došli u kontakt i započeli saradnju sa šahovskim trenerom intermajstorom Zoranom Arsovićem, koji mi je preneo neka ključna znanja i uputio me u tajne ove lepe igre. Da ne zaboravim da se i ovom prilikom zahvalim našem prijatelju, na žalost pokojnom Mirzi Agoviću, koji je od prvog dana kada me je video za šahovskom tablom u Šahovskom savezu Beograda, verovao u moj uspeh i koji mi je tada, kada sam počinjao, preneo svoju beskrajnu ljubav prema ovoj igri.

Kakav je osećaj biti najmlađi šahovski velemajstor u istoriji Srbije? Da li si svestan svog uspeha?

- Nemam neko posebno ushićenje zbog toga, oduvek sam znao da je to moj put i da ću to postići. Žao mi je što sam zbog svih ovih okolnosti koje su nas zadesile ove 2020. godine izgubio oko šest meseci i propustio da postanem velemajstor i ranije. Na ovo sam oduvek gledao samo kao na jednu od stanica kroz koje moram da prođem, na putu prema šahovskom vrhu. Cilj je daleko, put je dug i neizvestan i teško ostvariv bez ozbiljne podrške šire društvene zajednice.

Da li imaš uzora u šahu, Kasparov, Karpov, Bobi Fišer, neko drugi?

- Ne bih mogao nikoga da istaknem, naravno da cenim i poštujem sve velike igrače, ali se trudim da gradim svoj stil igre i šahu dam neki lični pečat.

Šah zahteva potpunu posvećenost, kako uspevaš da uklopiš sa školom?

- Ja sam učenik generacije „OŠ Kralj Petar I“ iz Beograda u koju sam došao u osmom razredu, nakon što se zatvorila moja Osnovna škola "Stari grad". Koristim ovu priliku da se zahvalim direktoru Mladenu Stevanoviću, razrednim starešinama i svim nastavnicima na podršci i razumevanju za moje odsustvovanje iz škole i neuobičajeni način na koji uspevam da školske obaveze ispunim po najvišim standardima. Napomenuću da sam recimo u osmom razredu osvojio nagrade osim na opštinskim i na gradskim tj. okružnim takmičenjima iz različitih školskih predmeta, kao što su matematika, fizika, geografija, istorija, biologija, srpski jezik i naravno šah, koji je takođe uveden u škole. Iz matematike sam u 6. razredu osvojio prvu nagradu na republičkom nivou takmičenja, a u 8. drugu uz kuriozitet da sam kroz celu osnovnu školu na takmičenjima opštinskog i okružnog tj. gradskog nivoa skoro uvek imao maksimalnih 100 poena.

Zbog šaha i šahovskih obaveza sam upisao Sportsku gimnaziju. To je gimnazija opšteg tipa, ali se od klasičnih gimnazija razlikuje po tome što omogućava vrhunskim sportistima da svoje školske obaveze prilagode sportskim, uz veliko požrtvovanje, razumevanje i trud nastavnog kadra, na čelu sa direktorkom Ivankom Kovačević. I tu sam nastavio sa uspesima iz matematike i osvojio drugu nagradu na republičkom takmičenju. Ono šta mi je Sportska gimnazija omogućila su postizanje ovih vrhunskih šahovskih rezultata. Moram da se zahvalim razrednom starešini Vesni Čanak i svim profesorima na razumevanju za moje šahovske obaveze i na strpljenju i podršci koju mi pružaju.

Pored porodice, čiju još podršku imaš?

- Na žalost već godina nemam nikakvu podršku ni Šahovskog saveza, niti bilo koga drugog iz sveta šaha, osim iz klubova za koje igram. Od 2019. godine sam u šahovskom klubu Rudar iz Kostolca i koristim priliku da se zahvalim predsedniku kluba Bobanu Maksimoviću i gradskoj opštini Kostolac, koji su pomogli i prošle godine da postanem internacionalni majstor i sada na putu do titule velemajstora. Naravno i ja sam se klubu odužio odličnim igrama. Sada sam postao prvi velemajstor u klubu i vidim da su svi zbog toga ponosni, što me dodatno raduje. Nedavno sam dobio podršku od strane fondacije Evro za znanje iz Kosjerića. To je lep gest i puno mi znači, pre svega u moralnom smislu, kada vidim da neko ceni i poštuje moje uspehe. Moto ove fondacije je: „Nema bolje investicije od ulaganja u znanje“, a osnivači fondacije Milenko Vasović, Milan Živković i Miroslav Paunović, sva trojica iz Kosjerića mogu da budu ponosni na do sada postignuto.

U kolikoj meri je značajna podrška Šahovskog saveza Srbije?

Šah na našu veliku žalost nije toliko popularan među mladima, šta bi poručio mladima i svojoj generaciji?

- Mi smo nekada bili druga šahovska sila na svetu i šah kod nas ima veliku tradiciju i masovnost. Pad popularnosti je posledica nedostatka vrhunskih rezultata kojima bi došlo i medijsko interesovanje i veći priliv novca, koji bi omogućio bolje rezultate. Tada će nove generacije talenata same dolaziti i biti sve bolje i bolje.

Kakvi su dalji planovi?

- Imam u planu da igram dva jaka turnira u Italiji u periodu oko Nove godine, ali je to pod znakom pitanja zbog situacije sa koronavirusom. Generalno mi je plan da igram što više. Puno sam napredovao i u odličnoj sam formi. Za ovaj nivo igre je potrebno da nastupam na vrhunskim turnirima širom sveta. Takođe bilo bi sjajno kada bih napokon mogao da radim sa vrhunskim stranim velemajstorima, koji bi mi unapredili igru i ubrzali napredak - zaključuje Luka. 

Mi mu želimo svu sreću i da nas u budućnosti obraduje sa još većim uspesima.