Tata je uvek strog, a za mamu sam najbolji!
P. Parezanović
Davide Kovač, Foto: P. ParezanovićProšao je sve reprezentativne odbojkaške selekcije, pa je i sasvim očekivano da zakuca i na vrata najboljeg državnog tima Srbije. E sad, to što se dogodilo da baš njegov otac Slobodan Kovač bude na čelu naše zlatne reprezentacije samo je teret više, ali ne i nesavladiv za veliku nadu srpske odbojke.
Davide (20), sin Tanje Bilbije Kovač (koja sa ekipama Mladosti iz Zagreba i Jedinstva iz Užica ima sedam šampionskih titula, toliko i Kupova, a 1991. osvojila je i Ligu šampiona) i Bobe, čoveka koji sada sastavlja i trenira reprezentaciju Srbije. Na pripremama odbojkaša za kvalifikacioni turnir za Olimpijske igre u Tokiju, koje se u početnoj fazi održavaju u Kragujevcu, među onima kojima treba posvetiti pažnju u dužem periodu je i mladi Davide, kome je to, kao uostalom i nekolicini njegovih vršnjaka, veliki podstrek za budući rad. A gde ćeš većeg motiva od Olimpijskih igara...
- San svakog sportiste je da igra za reprezentaciju svoje države. Velika je odgovornost igrati za nacionalni tim, a moja je, svakako, još veća. Moram da pokažem ljudima, među kojima postoje i neki koji sumnjaju u moj kvalitet zbog činjenice da je moj otac selektor. Ali to mi ne predstavlja teškoću, već me motiviše da ozbiljno radim i da se dokažem - ističe mladi Kovač.
Ponikao u Radničkom
Davide Kovač je ponikao u kragujevačkom Radničkom, potom zaigrao za Partizan, pa Niš, jednu sezonu odigrao u italijanskoj Kastelani Grote, ali se klub raspao iz finansijskih razloga, pa je prešao u bugarsku Dobruču, koja se tada borila za šampionsku titulu, imao je izvesnih problema sa povredom, sada je u Nišu.
U mlađim reprezentativnim kategorijama je, kako je vreme odmicalo, a njegovo tek dolazi, igrao sve značajniju ulogu. Doduše, naši mlađi timovi nisu stigli do pobedničkog postolja (osim prvih mesta na balkanijadama), ipak, sve ukazuje na to da ima štofa i za nešto više.
Davide je rođen u Tarantu, gde je Boba igrao od 1999. do 2002, pa otuda i italijansko ime. Nema sumnje da je od rođenja bilo jasno o čemu se u kući priča i koja će mu lopta biti najdraža.
Svestan je i svojih kvaliteta.
- Prijem servisa je na prvom mestu. Nije ni čudo. Od malih nogu stalno sam bio sa loptom, to mi je bila najdraža igračka. To je bio i jedan od glavnih razloga da dobro savladam odbojkašku tehniku - ocenjuje Davide, za koga neki kažu da je isti Boba, a neki da je ista Tanja.
Svejedno, kako god da je, obećava mnogo. Međutim, otac je strog:
- Direktan je, nema problem da mi kaže šta misli. Tako i treba. Za majku sam, naravno, najbolji - uz osmeh kaže Davide.
Šta mu to otac zamera:
- Iako mnogo treniram, on naglašava da bi trebalo da još više radim.
Nije lako sa trenerom usmerenim samo na trofeje.
