Svetska liga u Beogradu poslužila je kao EKSPERIMENT

F. J.

Sport

2019-06-26 19:02:32

Dok mnogi nisu savladali ni staro gradivo, „delfini“ su na Tašmajdanu održali lekciju inovativnog vaterpola celom svetu. Od sada se igra brže, sa više golova. To je sport za nas!

Filip Filipović, Foto: Marko Metlaš

Vaterpolo je igra u kojoj uvek pobeđuju Srbi! Bilo da se igra po starim ili novim pravilima. „Delfini“ su još jednom potvrdili vanserijski igrački kvalitet osvajanjem zlatne medalje u Svetskoj ligi u Beogradu. Ovog puta od velikog značaja bio je i intelekt naših momaka, sa genijalnim selektorom Dejanom Savićem na čelu, s obzirom na to da je turnir na Tašmajdanu bio eksperimentalan po pitanju mnogih inovacija u pravilima igre.

Svih osam ekipa moralo je da se resetuje, da zaboravi na stare, proverene taktičke zamisli, a igrači su bili prinuđeni da se preko noći oduče od brojnih uigranih kombinacija i navika po kojima su postali jedinstveni i neprevaziđeni u svetu.

Čini se da ni najveći zaljubljenici u sport nikad do kraja nisu uspeli da pohvataju sva pravila ove igre u vodi, a mnogi su gledali utakmice ne znajući koji je zahvat ili dodir protivnika - „za zatvor“, za isključenje, a koji se tretira kao teatralno praćakanje u bazenu.

Otkako je FINA početkom godine, na vanrednom kongresu Međunarodne organizacije vodenih sportova, usvojila čitav niz izmena pravila u cilju ubrzanja igre, mečevi u Beogradu su tek postali zbunjujući - i za publiku, ali i za same igrače. I pored svega, Srbi su potvrdili da brzo uče, pa su na Tašmajdanu delili lekcije čitavoj planeti.

Darko Udovičić, dugogodišnji vaterpolo radnik, sada pomoćnik ministra za omladinu i sport u Vladi Republike Srbije, za „Sport plus“ sumira „beogradski eksperiment“.

- Po Srbiju se, srećom, sve dobro završilo. Nastavili smo niz osvajanja zlatnih medalja na velikim takmičenjima, ali je na ovom turniru bilo očigledno da su se sve reprezentacije, pre svega, prilagođavale novim pravilima. Utakmica Srbija-Hrvatska, koju je naša reprezentacija dobila u grupnoj fazi takmičenja, znatno se razlikovala od onog susreta u finalu koji se igrao za zlatnu medalju i direktan plasman na Olimpijske igre u Tokiju sledeće godine. Treneri su morali da pribegavaju novim taktikama, planovima, da čuvaju najbolje igrače za poslednju četvrtinu - primećuje Darko Udovičić i dodaje:

- Igra se, definitivno, ubrzala, tu nema dileme. Set novih pravila je u startu imao baš to za cilj. Posle kornera i isključenja igrača ekipe koja se brani, vreme novog napada smanjeno je na 20 sekundi, a do sada je bilo 30 sekundi, što je već na Svetskoj ligi u Beogradu donelo više šuteva na gol. Sa promenama igrača kao u rukometu dobili smo mnogo brže akcije. Omogućene su tzv. leteće izmene igrača do linije sredine bazena, a dosad je to bilo moguće samo iz takozvane kućice na gol-crti, u korneru. Sada će biti interesantno da vidimo kako će se prestrojiti igrači, ali i treneri, kako će tražiti taktička rešenja za dodatni napad i šta će se braniti u tom dodatnom napadu. Tačno je, mi smo se najbolje prilagodili na sve promene, ali u vaterpolu, kao i u svim drugim sportovima, sve reprezentacije na svetu brzo uče, prate trendove, tu nema opuštanja.

Srbija spremna za odbranu olimpijskog zlata

Darko Udovičić kaže da je vaterpolo reprezentacija Srbije, kao šampion svega, jedinstvena ekipa u svetskom sportu. - Mnogi su pokušali da daju odgovor na pitanje kako im sve to polazi za rukom. Jednostavno, generacija koju predvode Filipović, Prlainović i Pijetlović, sa vrhunskim golmanima, ima taj pobednički mentalitet. Nadam se da će uspeti da naprave taj poslednji napor i da odbrane titulu olimpijskog šampiona u Tokiju - kaže Udovičić.

Dok ostali ne savladaju nova pravila, ostaje im da poput ponavljača razloge za neuspeh traže u nekim vansportskim stvarima. Čini se da je i selektor Hrvatske Ivica Tucak, odmah posle izgubljenog finala od Srbije (10:11), pokušavao da pronađe alibi za poraz u sudijama.

- Izgubili smo finale u Beogradu jer na kraju više nismo nikoga imali da igra. Od sredine poslednje četvrtine više nismo imali nijednog igrača. Ako bih šire komentarisao suđenje, ne znam dokle bih stigao?! Ne znam koliko je ukupno bilo isključenja, ali to je ubistvo za ovaj sport. Kako će tek izgledati olimpijski turnir u Tokiju sa 11 igrača - pitao se Tucak koji je, istina, džentlmenski priznao da je trofej otišao u prave ruke.

Govoreći o novim pravilima, treba istaći još neka:
Unutar šest metara od gola svaki prekršaj s leđa nad napadačem koji ima loptu i kreće se prema protivničkom golu i pokušava da šutira kažnjava se petercem, što je najviše iritiralo beogradsku publiku. Slobodan udarac ili izvođenje lopte izvodi se sa mesta gde je lopta, osim ako je prekršaj napravljen unutar dva metra udaljenosti od gola. Sada je moguće postizanje gola direktnim šutem iz slobodnog udarca izvan šest metara.

PROČITAJTE JOŠ:

Takođe, izvođač kornera može da postigne gol direktnim šutem iz ugla ili plivanjem iz kornera i šutem, dok je dosad loptu morao da doda saigraču. Kao i u mnogim drugim sportovima, sada ćemo i u vaterpolu viđati scene kako golmani kreću i u napad, dozvoljeno im je da preplivaju u drugi deo bazena. Ono što je navijačima bitno - pauza između druge i treće četvrtine skraćena je sa pet na tri minuta. Na kraju, i u vaterpolo je uveden VAR za utvrđivanje da li je lopta prešla gol-crtu i da li je napravljen izrazito grub prekršaj koji se sankcioniše isključenjem.

Poslednje takmičenje na otvorenom bazenu?!

Svetska liga u Beogradu ostaće upamćena kao jedno od najčudnijih sportskih takmičenja u poslednjih nekoliko godina, za šta je kriva viša sila i svakodnevni pljuskovi praćeni olujom i grmljavinom koja je pretila akterima u bazenu, ali i publici na tribinama Tašmajdana.

- Dugo sam u vaterpolu, učestvovao sam u organizaciji mnogih takmičenja, bio svedok brojnih šampionata u inostranstvu, ali ovako nešto nikad nisam video u životu. Pored svakodnevnih i obilnih pljuskova, bilo je zaista teško organizovati Svetsku ligu. Još teže je bilo vaterpolistima da igraju, ali mi se čini da se najviše publika namučila. Na kraju se sve dobro završilo ali posle ovoga postavlja se pitanje da li bi tako velika takmičenja uopšte trebalo organizovati na otvorenim bazenima. Pre dve godine na Svetskom prvenstvu za mlade u Beogradu imali smo sličnih problema, samo što su tada bile paklene vrućine, pa su igrači morali da se povuku i spas potraže u zatvorenom bazenu. Svakako će FINA morati da se pozabavi ovim pitanjem - ubeđen je Darko Udovičić.

Jugoslavija, SCG ili Srbija - uvek velesila!

OLIMPIJSKE IGRE

ZLATNE MEDALJE
1968. Meksiko
1984. Los Anđeles
1988. Seul
2016. Rio de Žaneiro

SREBRNE MEDALJE
1952. Helsinki
1956. Melburn
1964. Tokio
1980. Moskva
2004. Atina

BRONZANE MEDALJE
2000. Sidnej
2008. Peking
2012. London

SVETSKO PRVENSTVO

ZLATNE MEDALJE
1986. Madrid
1991. Pert
2005. Montreal
2009. Rim
2015. Kazanj

SREBRNE MEDALJE
2001. Fukuoka
2011. Šangaj

BRONZANE MEDALJE
1973. Beograd
1978. Zapadni Berlin
1998. Pert
2003. Barselona
2017. Budimpešta

EVROPSKO PRVENSTVO

ZLATNE MEDALJE
1991. Atina
2001. Budimpešta
2003. Kranj
2006. Beograd
2012. Ajndhoven
2014. Budimpešta
2016. Beograd
2018. Barselona

SREBRNE MEDALJE
1954. Torino
1958. Budimpešta
1962. Lajpcig
1977. Jenčeping
1985. Sofija
1987. Strazbur
1997. Sevilja
2008. Malaga

BRONZANE MEDALJE
1950. Beč
1958. Budimpešta
1966. Utreht
1970. Barselona
2010. Zagreb

SVETSKI FINA KUP

ZLATNE MEDALJE

1987. Solun
1989. Berlin
2006. Budimpešta
2010. Oradea

SREBRNE MEDALJE
1981. Long Bič
1991. Barselona

BRONZANE MEDALJE
1979. Beograd
2002. Beograd
2018. Berlin

SVETSKA LIGA

ZLATNE MEDALJE
2005. Beograd
2006. Atina
2007. Berlin
2008. Đenova
2010. Niš
2011. Firenca
2013. Čeljabinsk
2014. Dubai
2015. Bergamo
2016. Huizhou
2017. Ruzi
2019. Beograd

SREBRNE MEDALJE
2004. Long Bič

BRONZANA MEDALJA
2009. Podgorica

UNIVERZIJADA

ZLATNE MEDALJE
2011. Šenžen
2017. Koreja

BRONZANA MEDALJA
2009 BEOGRAD
2013. Kazanj

MEDITERANSKE IGRE

ZLATNE MEDALJE
2009. Peskara
2018. Taragona