"Loše smo počeli, nismo znali šta se dešava, a onda se sve prekrenulo! Njegovi saveti su nas spasili!"

"Delfini" su odigrali nerešeno sa Mađarskom i Grčkom, a potom pretrpeli poraz od Brazila.

Za prolaz dalje bile su im potrebne dve pobede u preostala dva meča, a one su, doduše teže od očekivanog, ostvarene protiv Australije i Japana.

"Delfini" su na leđima nosili pritisak prethodnih Olimpijskih igara. U Pekingu 2008. godine su bili treći, a usti učinak su ostvarili i četiri godine kasnije u Londonu.

Filipović i saigrači su bili svesni lošeg početka, a onda su dobili neočekivanu posetu.

"Posle poraza od Brazila do nas je došao selektor košarkaške reprezentacije Aleksandar Đorđević i rekao nam: 'Momci, kakve su to grimase? I dalje verujem u vas. Znam da ćete pobediti i da ćete osvojiti zlatnu medalju. Ne želim da vidim te izraze lica. Još ništa niste izgubili, jednostavno niste imali dobar dan tokom prve nedelje. Verujte mi, sve će se promeniti sledeće nedelje. Ja nisam vaš trener ali, momci, morate da mi verujete'", otkrio je Filipović.

Pomoć je stigla i od strane Dragana Jovića, trenera tekvondo reprezentacije.

"Takođe je došao tekvondo selektor Srbije i ne mogu da vam opišem koliku je količinu pozitivne energije i osmeha doneo. Ništa nam nije rekao, a mi smo se već osećali bolje", priča Filipović i nastavlja:

"Znali smo da ništa ne moramo da promenimo, već samo da popričamo između sebe, opustimo se - i sve će doći na svoje. Otišli smo u restoran, opustili se i od naredne utakmice je sve bilo bolje. Ti mali detalji su nam pomogli".

Olimpijske igre u Rio de Žaneiru bile su najveća želja jedne od najtrofejnijih generacija u istoriji sporta. Generacije kojoj se bližio kraj.

"Znali smo da nećemo imati treću šansu za zlato. Ništa što smo uradili tokom celih karijera ne bi bilo bitno da nismo osvojili jednu zlatnu medalju na Olimpijskim igrama", iskren je 33-godišnjak iz Beograda.

"Ja sigurno volim da igram pod pritiskom. U tim momentima ja shvatam da imam nešto da izgubim", kaže legendarni vaterpolista koji je za Srbiju nastupio na preko 300 mečeva i zabeležio preko 550 golova.

Pritisak je definitivno bio na "delfinima" posle grupne faze, jer je već u prvoj nokaut fazi na megdan dolazila uvek neugodna Španija.

"Da budem iskren, prethodne tri, četiri godine ne osećam toliko pritiska. Ne znam da li je to zato što sam doživeo sve što sam doživeo, ali vaterpolo je za mene, tokom pretodnih nekoliko godina, neka vrsta uživanja - to je trenutak potpunog uživanja, potpune relaksacije", pričao je vaterpolista Solnoka.

Pobeda nad "furijom" (10:7) je zabeležena čak lakše nego nad Australijom, a u polufinalu je pala i Italija (10:8).

Usledilo je finale sa Hrvatskom.

"Mislim da je Rio bio četiri godine od poslednjeg poraza od Hrvatske. Nismo osećali neki pritisak. U finalu nije bitno protiv koga igrate ili da li ste protiv njih igrali nekoliko puta ili nijednom. To je jedna utakmica. Nema toliko taktičkih i tehničkih detalja, to je samo volja i spremnost od prvog minuta", objašnjava trofejni vaterpolista.

Srbija je relativno lako izašla na kraj sa Hrvatima ostvarivši pobedu od 11:7, a Filipović je poneo epitet najkorisnijeg igrača takmičenja (MVP).

"Sećam se nekih golova, a posebno odbrane, ali se najviše sećam osmeha. Osmesi saigrača posle nekih dobrih odbrana, pa čak i na klupi... Atmosfera i pozitivna energija su ostavili najveći utisak i definitivno će ostati u mom srcu do kraja života. Energija koju smo osetili tog dana je neverovatna, to je nešto jedinstveno. Osećao sam se ponosnim što sam Srbin jer sam bio deo tog velikog tima", kaže Filip.

Na Evropskom prvenstvu 2020. godine Srbija je osvojila smao peto mesto, što je ispod standarda selektora Dejana Savića, kao i kapitena Filipovića. Glavni cilj je trebalo da budu Igre u Tokiju ove godine, ali se ništa neće promeniti iako su one odložene za narednu godinu.

"Jedva čekam Igre kako bih proslavili ne samo Igre već pobedu nad ovim virusom", zaključio je Filipović.