Fišer, pa svi ostali!

Bogdan Lalić jedan je od najvećih hrvatskih igrača svih vremena, a titulu velemajstora stekao je još 1988. Uporedo s tim, on je i cenjeni šahovski pisac.

U intervjuu za „Alo!“ ovaj 56-godišnjak objašnjava kako je dospeo u svet šaha...

- Počeo sam da igram šah kada sam imao sedam godina. Najviše sam naučio od strica, Mladena Lalića, koji me je prvi put odveo u klub PTT Zagreb. Takođe, učio me je i otac Dr Dragan Lalić, a ponekad sam igrao i sa drugim stricem Nikolom Lalićem - počinje priču za „Alo!” šahovski velemajstor.

Da li možete da navedete vaše najveće uspehe?

- Najbolji rezultati su mi bili 1980. godine na omladinskom prvenstvu Jugoslavije u Kladovu, kada sam zauzeo peto i šesto mesto, pobeda na međunarodnom omladinskom prvenstvu Francuske u Parizu 1982. godine, zatim drugo mesto na zatvorenom prvenstvu Jugoslavije u Budvi 1986. godine. Sledi trijumf na 17. Otvorenom turniru „Sevilja 1988”, deoba prvog mesta na tradicionalnom zatvorenom turniru u Sarajevu 1988. godine (zajedno sa Josifom Dorfmanom i Emirom Dizdarevićem), drugo mesto sa reprezentacijom Jugoslavije na ekipnom Prvenstvu Evrope u Haifi 1989. godine (treća ploča), deoba prvog mesta na tradicionalnom zatvorenom turniru u Hastingsu 1995/1996 godine (zajedno sa Alexandrom Khalifmanom i Stuartom Conquestom). Pobeda na „Aberdeen Cogress”-u 1996, deoba petog mesta sa reprezentacijom Hrvatske na Evropskom prvenstvu u Puli 1997. godine (prva ploča), pobeda na Mitropa kupu u Portorožu 1998. sa reprezentacijom Hrvatske (prva ploča), deoba prvog mesta „Kilkenny Congress”-u 1998. sa Lukeom McShaneom i Stuartom Conquestom, pobeda na „Glasgow Congress”-u 1998, II Šahovski Turnir „Hotel Castilla” (Alicante Rapidplay), „Rilton Cup Stockholm” 2001/2002, pobednik Gap open-a 2010. godine i pobednik Tabor open-a 2016.

Sastavite drim-tim bivše Jugoslavije i sveta na šest tabli svih vremena?

- Robert Fischer, Mikhail Botvinnik, Gary Kasparov, Aleksandar Aljehin, Wilhelm Steinitz i Magnus Carlsen, a dream-team iz bivše Jugoslaviije su: Svetozar Gligorić, Dr Milan Vidmar, Ljubomir Ljubojević, Predrag Nikolić, Borislav Ivkov, Ivan Šarić.

Po vašem mišlјenju, ko je najveći šahista svih vremena i da li ste Vi imali šahovskog idola?

- Po mom mišljenju, najveći igrač svih vremena je Robert Fischer, kad je on pobeđivao njegova konkurencija je bila daleko iza njega.

Može li sada velemajstor živeti velemajstorski i koliko je Robert Fišer doprineo da današnji šahisti budu cenjeni?

- Zlatno vreme šaha je bilo nakon sedamdesetih godina i to zaslugom Roberta Fischera. Zlatno vreme je dakle od 1970. do 1990. godine. Danas je vrlo malo vrhunskih igrača, recimo da samo top 20 igrači mogu normalno da žive od šaha. Pandemijom koronavirusa situacija će biti još lošija zbog nemogućnosti putovanja. Mislim da se situacija u šahu pogoršala u poslednjih 15 godina.

Proputovali ste ceo svet, gde ste se osećali najbolјe, a šta je na Vas ostavilo najjači utisak?

- U Španji se možda najbolje osećam, budući da sam najviše turnira odigrao tamo.

Gde živite i imate li vašu oazu gde skuplјate energiju?

- Sada živim u Hastingsu u Engleskoj, ali dosta često putujem u Zagreb jer sam rodom iz tog grada. Pre ove pandemije usklađivao sam da putujem u Zagreb na svaka dva-tri meseca, ali se sada nažalost to promenilo.

Da li su šahisti sami sebi najveći neprijatelј?

- To je dobro psihološko pitanje. Psihologija u šahu je izuzetno bitna, tako da niti jedan šahista nije izuzet od toga. Baš bi Robert Fischer bio dobar primer toga, jer se apsolutno svaki šahista boji neuspeha, odnosno da se ne osramoti. Fischer je nesumnjivo bio favorit pred meč sa Karpovim 1975. godine, ali se bojao moćnih ruskih analiza u otvaranjima (naročito Gellera). Dakle, on se nije bojao Karpova već tih analiza i mogućeg neuspeha i to ga je slomilo. Kasparov je prestao da igra šah sa svega 43 godine, kao i Kramnik koji je takođe imao 43, nakon deobe poslednjeg mesta na velikom turniru. Dakle, šahista je definitivno svoj najveći neprijatelj. Neki to nazivaju psihologija neuspeha, neki to nazivaju ego.

Danas u svetu dosta mladih igra šah, zašto viđamo sve mlađe i mlađe velemajstore?

- Uz današnju razvijenu tehnologiju i šahovski program imamo sve više mladih velemajstora koji osvajaju titule sa nekih 12 godina, što je praktično neverovatno. Danas se sve gleda na kompjuteru i vrlo malo šahista na turnirima nose šahovsku ploču za analizu.

Da ste na početku karijere, i da ste znali kako je trnovit put šahiste, da li bi bili u istom vagonu?

- Mislim da je šah dobra stvar u formiranju karaktera ličnosti, jer trenira čovečiji um da planira stvari u životu. Dobar je kao neka vrsta životne škole. Takođe, igrajuči šah i putujući raznim zemljama dobar je i za učenje jezika, pa bi se šahisti nakon što završe karijeru mogli okrenuti i drugim zvanjima. Ali, kao i sve druge profesije, nije dobro ceo život igrati šah profesionalno”.

Kakvi su Vam planovi za ove godine i kako gledate na dešavanja u svetu?

- Pandemija Covid-19 je izuzetno podelila društvo, tako da ima raznih komentara. Ako se ne uklapaš u službene vesti koje šalju mediji onda si teoretičar zavere. Sledeća faza će biti vakcinisanje stanovništva, ali naravno da mora postojati izbor, jer niko nema pravo da prisiljava drugog na vakcinaciju ako može biti štetna. Dakle, naravno da je cela stvar isforsirana preko globalističkih lobija i farmaceutske industrije. Na Zapadu za sada stoje stvari da vakcinisanje nije obavezno, tako da svako ima izbor. Bojim se da će zemlje istočne Evrope, kao i sve iz bivše SFRJ, najteže proći, jer u njihovom zakonu stoji da je u poslednjih 50 godina vakcinacija obavezna. Ako bude nesrećnih žrtava nakon te vakcinacije, biće u tim zemljama. Covid-19 je daleko teža bolest od malih boginja.

Imate li poruku za kraj deci koja tek žele da krenu da igraju šah, odnosno njihovim roditelјima?

- Da igraju što više turnira i to protiv jačih igrača, i da se ne obeshrabre nakon nekih neuspeha, jer se šah obično napušta ranije ako se ne postignu očekivani rezultati. Danas se najviše radi uz kompjuter, ali mislim da samo rad na šahu putem kompjutera zapravo vodi do rutine i mozak se kasnije ne snalazi najbolje u novim situacijama. Mislim da čitanje starijih klasičnih knjiga, uz pomoć magnetnih šaha, pomaže ne samo u kulturi već i donosi kvalitet. Meni lično se ne sviđaju mnoge aktuelne moderne knjige po otvaranjima u kojima je brdo varijanati koje su date uz pomoć kompjutera, i zapravo vode obilju informacija koje je praktično nemoguće savladati. Daću jedan primjer: Knjiga je napisana pre otprilike 20 godina kad su kompjuteri postajali jači, ali su daleko slabiji nego danas. Proučavao sam knjigu od poznatog engleskog velemajstora Johna Nanna o Najdorfovoj varijanti Sicilijanke, Varijanta sa 6 Lg 5. Ukratko, trebalo mi je par sati da pređem prve tri stranice i onda sam knjigu jednostavno zatvorio. Takve detaljne knjige od 250 do 300 koje su učinjene uz pomoć kompjutera u stvari ne vode ničemu i udaljavaju šahovskog studenta od igre - zaključio je Lalić.