Da li je lopta važnija od figura?

Mnogo dileme, polemike i neslaganja javlja se koji je sport najvažniji i najznačajniji. Naravno najpopularniji je svakako fudbal po nekoj opštoj oceni, ali ono što svakako zavređuje razmatranje je tenis i šah kao i njihov odnos i njihova povezanost.

Tenis je naročito popularan, planetaran sport. Mi sa ponosom možemo da kažemo da je naš Novak Đoković teniser broj jedan, ne samo trenutni,već prema oceni mnogih i najbolji igrač svih vremena. U nedelju je podigao deveti pehar otvorenog prvenstva Australije.

Šah takođe popularan, igra se u celom svetu, ali ipak nedovoljno medijski promovisan ima svog šampiona Norvežanina Magnusa Karlsena. Iza Karlsena stoje medijski sponzori, a možda najveći je Porše.

Tenis i šah imaju dosta sličnosti i veoma je zanimljivo porediti ova dva sporta. I šah i tenis imaju svoje rejting liste. Svako na svoj način boduje šampionate, ali se svodi da svaki aktivni teniser ili šahista imaju svoje rejting bodove i zauzimaju svoje mesto na rejting listi.

I tenis i šah imaju svoje velike i male turnire, gde se skupljaju poeni i kako se penje ili spušta na lestvici.

Oba sporta su uglavnom individualni što je jako važno za psihologiju sportiste. Za razliku od grupnih sportova, gde može doći do zamene igrača, usled povrede ili loše igre, toga nema u tenisu i šahu. Sav pritisak pada na pleća jednog igrača koji se nosi sa svojom situacijom. Svako na svoj način. Ipak, u tenisu postoji jedna mala prednost, jer prilikom nezadovoljstva, loše odigranom poena, gema ili seta, igrač može da glasno izrazi nezadovoljstvo ili polomi reket, kako bi izbacio lošu energiju iz sebe. Šahista u partiji nema pravo na grešku, jer ga svaka gruba greška vodi pravo u poraz, jer nema ispravke, nema druge partije ili seta kao u tenisu. Šahista svoje unutražnje nezadovostvo ne može da artikuliše, već da svoje nazadovoljstvo potiskuje, baš kao i suprotno raspoloženje. I ako dobro stoji u partiji, ne može glasno uzviknuti: "IDEMO" i na taj način sebi dati vetar u leđa. U šahu nema ni publike ni trenera, koji klimanjem glave može reći ide ti dobro, nastavi tako. Zbog toga šahisti trpe još veći psihološki pritisak.

Zabluda je da šahistima ne treba fizička priprema. Da bi šahista mogao da izdrži visok nivo igre, gde je presudna koncentracija, potrebna je velika fizička energija, baš kao i u tenisu.