Bil Vuković sinonim za slavu i tragediju

Da Jovan Đurov Vukurović 1921. godine nije odlučio da se odseli iz sela Zvečave (oblast Donja Krivošija) u blizini Herceg Novog u Kaliforniju, priča o porodici Vuković, klanu legendarnih automobilskih trkača, verovatno ne bi ni postojala!

Imajući to u vidu, činjenica da je Jovan, po zanimanju stolar, odlučio da emigrira u SAD dala je osnov za neverovatnu priču. Čim je stigao na tlo obećane zemlje, Jovan je amerikanizovao ime - postao je Džon Vuković, da bi ljudi u njegovoj novoj postojbini mogli lakše da ga oslovljavaju. Džon je imao osmoro dece. Jedno od njih bio je dečak koji je dobio ime Vilijam. Istorija ga pamti po nadimku Bil. Postao je legenda auto-moto sporta u SAD. Iako ga mnogi svojataju, posebno Hrvati i Crnogorci, jasno je da je Bil bio možda i najveći srpski automobilista svih vremena. Istinska legenda, posebno ako se zna poreklo plemena Krivošija, srpskog plemena u Staroj Hercegovini.

Bil je rođen u kalifornijskom gradu Fresno 13. decembra 1918. U svet brzine i opasnosti ušao je zbog dve godine starijeg brata Ilaja. Pojedini izvori kažu da je Bil bio ljubomoran na brata i da je želeo da ga nadmaši po svaku cenu. Čak i po cenu života.

Slavu je stekao kao profi vozač "midžeta" (malih sportskih automobila). Strašna nesreća u kojoj je leteo desetine metara kroz vazduh, da bi pri padu slomio tri rebra i ključnu kost, sprečila je da bude mobilisan u američku vojsku tokom Drugog svetskog rata. Kao nacionalni šampion na "midžetima", 1950. godine dospeo je do trke na čuvenoj pisti u Indijanapolisu. Vozio je luđe nego ikada i privukao je pažnju mnogih milionera vlasnika trkačkih timova. Dve godine kasnije Bilu je stigao poziv Huarda Keka. Bogataš je odlučio da se zahvali tada najvećoj nadi Maruriju Rouz i doveo je Bila u svoj tim. Bil je prvi put pobedio na trci Indijanapolis 500 davne 1953. godine. I sledeće godine je bio najbolji u toj najzahtevnijoj trci u istoriji automobilizma. Poslednji put je na tu stazu izašao 1955. godine. Taj 30. maj i ta 17. sekunda 57. kruga ostaće zauvek zabeleženi crnim slovima u istoriji trka. Posle velikog lančanog sudara Vuković je poginuo na stazi! Imao je samo 36 godina.

Bratovljeva prerana smrt nije odvratila Ilaja od trka. Ipak, Bilova smrt promenila je njegove poglede na svet.

- Trke su bile moj život. Bil i ja smo odrasli radeći na plantažama. Trke su nam omogućile da bolje živimo, da zaradimo ozbiljan novac. Vozili smo po pet-šest-sedam trka nedeljno. Kada je Bil poginuo, nisam više imao želju da se takmičim, iako sam se zvanično povukao tek 1961. godine - pričao je Ilaj 1984. u intervjuu za „Fresno bi“.

Ipak, auto-moto svet nije dugo čekao da se u njegovom epicentru ponovo nađe prezime Vuković. Titulu najboljeg početnika 1968. godine na trci Indijanapolis 500 osvojio je Vilijam Džon Vuković junior. Bilov sin! Rođen je 29. marta 1944. godine, 12 puta je učestvovao na trci "Indi 500". Iako je bio aktivni takmičar od 1965. do 1981. godine, nikada nije dostigao očevu slavu.

Bil junior je 31. avgusta 1963. godine dobio sina. Tradicija porodice Vuković je nastavljena, pa je dečak rođen u Fresnu dobio ime Bil Treći. I on je odlučio da zakorači stazama kojima su "hodali" njegov deda i otac. Postao je profesionalni trkač. Postao je prvi vozač treće generacije koji se kvalifikovao za trku Indi 500. Baš kao i njegov otac, proglašen je za rukija godine na trci u Indijanapolisu 1988. Baš kao i njegov čuveni deda, i on je život završio na trkačkoj stazi. Na trci u Bejkersfildu, u njegovoj Kaliforniji, Bil Treći je poginuo!