Košarkašice zamenile Zrenjanin za Beograd i iščekuju nokaut utakmicu u četvrtfinalu Evropskog prvenstva (FOTO)

DABOVIĆEVA: Nas nije lako gledati. Šalu na stranu, nadamo se da je publika prepoznala našu borbenost i da će u velikom broju doći u „Arenu“

U utakmici, što se kaže, za infarkt, koju su gubile više od 30 minuta, najbolje košarkašice Srbije su (i bukvalno) na kraju pobedile Belgiju (70:66) i prošle u četvrtfinale Evropskog prvenstva.

Trijumf vredan izbegavanja razigravanja, odnosno tri dana predaha do prvog nokaut meča (četvrtak, Štark arena), izvojevan je uz mnogo nervoze na terenu zrenjaninske hale. I propraćen uz neizmernu količinu iskidanih živaca, o čemu su i same izabranice selektorke Marine Maljković govorile po dolasku u Beograd odmah posle trećeg meča grupne faze.

- Kad sam ušla u hotelsku sobu, na TV-u je bila naša utakmica. Šaljem to devojkama na grupu. „Ko ima slabo srce, neka ne gleda“, šalile smo se. Nas sedam se ipak skupilo u jednu sobu da odgledamo i komentarišemo. U autobusu od Zrenjanina do Beograda smo pokušale da razgovaramo o utakmici, ali polovine događaja nismo mogle da se setimo. Mislim, znamo da smo pobedile posle Necine (Nevena Jovanović) ukradene lopte, to se ne zaboravlja, ali neke detalje jesmo. Zaspale smo oko 4 ili 5 ujutru. Sad možemo i da se odmorimo, naspavamo, smirimo i što bolje pripremimo za obično najvažniju utakmicu na prvenstvu - priča Ana Dabović, strelac 13 poena protiv Belgije.

 U četvrtfinalu ne bi smelo da se ponove partije iz Zrenjanina...

- Jesmo se borile, sigurna sam da je svaka od nas dala 100 odsto, ali nismo bile na nivou na kojem bi trebalo da budemo. Što je, smatram, dobro, jer smo i na taj način prošle. Eto, izabrale smo lakši put, a to obično ne radimo na prvenstvima. U četvrtfinalu, naravno, moramo bolje da odigramo.

Samo pobeda vas deli od kvalifikacionog turnira za Tokio 2020. Je l' to rasterećenje?
- Znamo ulog u četvrtfinalu, pobeda ne donosi samo borbu za medalje nego i kvalifikacije za Olimpijske igre. Medalja je uvek cilj i želja je ogromna, ali to nam je, da budem iskrena, najvažniji cilj. Prvi je bio da prođemo grupu, a sada dolazi taj najvažniji.

Dočekaste i da igrate u „Areni“...

- Da doživim i to... Gledala sam utakmice u njoj, najlepša mi je bilo finale naših rukometašica na Svetskom prvenstvu. Bilo je više od 20.000 gledalaca. Nisam tada sanjala da to može da se desi i meni. Presrećna sam što ću šutnuti na koš u „Areni“.

Možete li da napunite našu najveću halu kao reprezentacije u drugim sportovima (odbojka, rukomet, vaterpolo)?

- Nadamo se da će publika prepoznati našu borbenost i doći u velikom broju. Što je više bude, imaćemo veću energiju. Ako uđemo u borbu za medalju, ne sumnjam u ogromnu podršku s tribina - poručuje Ana Dabović.
Hvala Kirilenku na nadimku!