Danilović otkriva za Alo!: Fudbal je bio moja prva ljubav

Aktuelni predsednik KSS-a, osvajač brojnih medalja sa reprezentacijom Jugoslavije, ikona Partizana i Virtusa iz Bolonje, zapažen i u NBA ligi kao starter Majami Hitsa i Dalas Maveriksa, za novogodišnji broj „Alo!“ ovog puta s puno strasti priča o najvažnijoj sporednoj stvari na svetu.

Čovek koji je pre 48 godina rođen u Sarajevu, gde je i odrastao, a od 1988. kao igrač Partizana sazrevao u novobeogradskim blokovima rado se priseća detinjstva i prve „sportske“ ljubavi.

- Svi smo mi kao klinci počeli prvo fudbal da igramo, pa se tek kasnije opredeljivali za neke druge sportove. Tako je bilo i u mom slučaju. Obožavao sam da igram fudbal na male golove u kraju i da maštam kako postižem pogodak pred 100.000 ljudi. Kasnije sam ipak rastao na košarkaškom terenu, i to igrajući basket tri na tri. Evo, sada je to postao i olimpijski sport, a Srbija ima svetske prvake.

Na kojoj poziciji ste igrali fudbal?

- Kada si dete i kad dobiješ loptu u noge, tu nema pravila. Trčiš gore-dole, juriš u odbranu, juriš u napad. Ali sam, kao i mnogi moji vršnjaci, najčešće želeo da budem što bliže protivničkom golu.

Rado posećujete najveće evropske stadione?

- Nisam ja sad neki veliki fudbalski poznavalac, iako među prijateljima ima dosta ljudi koji su imali vrhunske karijere i sa kojima delim utiske. Volim da pogledam neku dobru utakmicu. Kad god se zadesim u inostranstvu, iskoristim priliku da odem na stadion, da uživo pogledam neki meč, naročito u Ligi šampiona.

I, za koga navijate od klubova iz „Lige petice“?

- Kao i mnogi, uživam u utakmicama koje igraju Barselona i Real. Nekako mi je španski fudbal najlepši, iako je engleska Premijer liga dinamičnija, mnogi će reći da je to i najjače takmičenje na svetu. Simpatišem i Juventus. Prvo zato što je reč o italijanskom predstavniku, kluba iz zemlje u kojoj sam proveo predivne košarkaške trenutke, a otkako je Ronaldo pojačao „Staru damu“, postao sam još veći fan.

U čijim fudbalskim umećima najviše uživate?

- U Ronaldovim i Mesijevim. I to je to.

Zar ne postoji i neko treći?

- Nemam pojma koga bih izdvojio posle njih dvojice. Dakle, Kristijano, Mesi, pa jedna velika, velika praznina. Oni su nešto posebno. Oni su fudbalsko savršenstvo.

Srbija - zemlja čuda!

Danilović pažljivo prati utakmice našeg nacionalnog tima.

- Gledao sam mečeve Srbije u Ligi nacija i iskreno sam srećan kad god ti momci pobede.
O tome kakve su šanse naše države da zajedno sa Rumunijom, Bugarskom i Grčkom dobijemo domaćinstvo bar jedne grupe na Svetskom prvenstvu 2030. u fudbalu, kaže:

- Srbija je zemlja čuda, tako da je sve moguće.